Ко добија, а ко плаћа

Раст броја странаца под међународном заштитом у БиХ поново отвара низ важних питања која се тичу миграција, интеграције, економских ефеката, али и укупне друштвене климе.

Податак да је крајем 2025. године у БиХ евидентирано 288 лица под међународном заштитом, што је за 35 више него годину раније, можда на први поглед не дјелују драматично, али представља тренд који треба пажљиво пратити. Посебно јер се ради о осјетљивој теми.

С једне стране, БиХ као потписница међународних конвенција има обавезу да пружи заштиту лицима која бјеже од рата, прогона и угрожавања основних људских права. То је цивилизацијски стандард и обавеза.

С друге стране, јавност с правом поставља питање капацитета државе да адекватно интегрише та лица, посебно у условима када и домаће становништво често има проблема са запошљавањем, социјалном сигурношћу и приступом здравственим услугама.

Занимљив је податак да је 37 лица под међународном заштитом у радном односу, док их је шест регистровало сопствени бизнис. То показује да дио ове популације не жели да буде искључиво корисник помоћи.

Ипак, треба имати у виду да је ријеч о релативно малом броју лица која су економски активна. Већина и даље зависи од институционалне подршке, што потврђује податак да је за здравствену и социјалну заштиту у 2025. години издвојено више од 410.000 КМ јавних средстава.

Посебно је занимљива чињеница да је појединим лицима омогућено покретање бизниса и без комплетне документације, што је у пракси ријеткост. Такав приступ има своју логичну основу, јер многе избјеглице заиста не могу прибавити документа из земаља захваћених ратом. Међутим, истовремено се поставља питање да ли су исти услови доступни и домаћим грађанима, који често пролазе кроз сложене процедуре за регистрацију дјелатности.

Питање интеграције остаје кључно. Културолошке разлике, недостатак документације и различити образовни профили представљају изазов како за институције, тако и за тржиште рада. Посебно се истиче проблем мотивације за преквалификацију, што може успорити укључивање у економске токове.

На крају, број странаца под заштитом у БиХ можда није велики, али тренд раста указује да ће ова тема у будућности бити све актуелнија, a можда и проблематичнија. Кључно питање није само колико их има, већ како ће се интегрисати и какав ће бити њихов утицај на друштво.

Начин на који ће институције управљати овим питањем у наредним годинама показаће да ли ће лица под заштитом постати терет или можда потенцијал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.