Карта у једном смјеру

БиХ заиста нема среће. Откако је у Дејтону, новембра 1995. године добила нове темеље и још једну шансу да крене напријед, користећи све природне љепоте, ресурсе и вриједне руке домаћина и издигне се изнад зла и свих недаћа, нажалост, свједочимо њеном паду, којем вјетар у леђа дају заправо они који се у њу највише куну и представљају њеним чуварима. А народ за то лијепо каже - поред таквих пријатеља нису потребни непријатељи.

И са тим се највише може поистовјетити БиХ. Док на парче папира стану они који су према њој заиста пријатељски настројени, ни читав роковник није довољан да буду пописани сви они други са својим партнерима и којекаквим интересима.

Свијет је чудан, а још чудније како се односи према међународном праву, које би, према теорији, требало да једнако важи на свим меридијанима, али...

БиХ је савремена колонија. Модерни протекторат. И то нико не може ни да демантује.

Канцеларија високог представника предуго, попут паразита, живи на њеној територији. Заједничко за готово све који су сједили у тој фотељи јесте то да су немилице мијењали уставно уређење БиХ, иза којег су ономад у Дејтону, гле чуда, међу првима стали они који су касније именовали све те службенике, секретаре, амбасадоре, високе представнике.

Кристијан Шмит је стигао као шлаг, а можда и више као киселкаста вишња на крају. И, као такав, без адекватне потврде у Савјету безбједности УН, као ранији високи представници, доћи ће главе овој и оваквој, јадној и напаћеној БиХ, пољуљаној до те мјере да се више не зна гдје је све шупља.

Политика и којекакви домаћи и страни интереси, помијешани са жељом да у миру добију што нису у рату, даве ову земљу. И то нам, нека међународна (западна) заједница, наметне једног нелегалног Кристијана Шмита којем су се, аман, осладила такозвана бонска овлашћења.

Можете ли само да замислите да, на примјер, један туриста из Бањалуке, Сарајева, Мостара, додуше са ставком у биографији да је био запослен у некој од влада у БиХ, дође, рецимо, у Берлин и укине све покрајине у Њемачкој, поништи законе и наметне своја правила? Да ли је то, уопште, и могуће замислити?

Све и да јесте легални високи представник у БиХ, а није, крајње је вријеме да се сви ти "шмитовци" и поштоваоци његовог лика и дјела врате у оквир који је челнику ОХР-а дат по Дејтонском мировном споразуму, који је на снази, ма колико то многи свјесно заборављали и намјерно гурали под тепих.

БиХ је, према том међународном уговору, састављена од Републике Српске и ФБиХ, које су, као такве, признате. Постоје, живе, пате се и развијају већ три деценије мира. А гдје су тек могле да буду да их странци и домаћи издајници нису нагризали?

За Шмита се већ прича да је на одласку. Ако је заиста тако, нека не оклијева и што прије купи карту. Пожељно ону у једном смјеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.