Испод површине

Постоје оне неке теме које су увијек ту негдје у врху приоритета, било због тога што их је заиста потребно рјешавати јер "гори под ногама" или су некоме на овдашњој сцени потребне да би на њој и опстали. Углавном ту су. Што би се рекло надохват руке.

Међу њима је имовина. Такозвана црвена линија за све. Док на нивоу БиХ још политички представници махом бошњачког народа покушавају све и свашта да би издејствовали својеврсни закон о државној имовини, с циљем да главни титулар буде БиХ, званичници Републике Српске, јединствено као ријетко када, руше те и такве снове из ФБиХ.

Међутим, има нешто што се, упоредо са тим, прилично тихо дешавало и још се дешава с оне стране међуентитетске линије, а може да остави далеко веће посљедице по интересе српског народа. Па чак и у Федерацији гдје је сведен можда и испод нивоа статистичке грешке.

Представници српског народа у ФБиХ прије неколико година, у сарадњи са, првенствено, институцијама Српске и Србије, стали су у једном моменту иза једне кампање с циљем да заштите српска огњишта у ФБиХ и да онемогуће да олако падне у руке некадашњих комшија Бошњака и Хрвата који су остали тамо гдје Срби нису успјели.

Мјесецима се причало, позивало, помагало онима који су изразили жељу да им презимена остану уписана уз некадашње кућишта и сачувају дједовину, очевину. Свој завичај за нове генерације, ма гдје одрастале.

Далеко се прочуло за то. Предводници акције неријетко су јавно истицали да им се јавио значајан број Срба из региона, Европе па и са других континената да би се распитали о томе шта им то ФБиХ ради, како би рекли, иза леђа, а све с циљем да оно што и даље на папиру припада Србима не буде више тако.

И онда је све то помало утихнуло. Као и свакој и тој кампањи је дошао крај, а удружења су наставила да објављују гдје је шта стављено на увид како су која подручја широм ФБиХ долазила на ред у тамошњем процесу хармонизација земљишних књига.

А судећи према ономе чему свједочимо од почетка ове године нису мета само куће, окућнице, њиве и ливаде оних који ту више не живе. У "корист" државе се отимају и гробља. Гробови уписују на државу. Имовина Српске православне цркве исто тако.

То је потврдило поједине сумње још с почетка ове земљишне работе, а то је да се иза свега крије нешто друго. Да се свјесно ради то што се ради и да није нимало безазлено. Сада је отворено и питање да ли се и на овај начин жели доћи до те фамозне "државне имовине".

Република Српска је активирала интерресорну радну групу која има задатак да, у сталном засједању, дође до што више одговора и на што више локација заустави, по појединим оцјенама, опасне послове у вези са имовином СПЦ-а и Срба у ФБиХ.

Имовина и права нису теме с којима се треба играти, а поготово не мимо свих правила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.