Имовина и Шмитове бајке

Парламент БиХ ових дана поново расправља о централизацији имовине - да држава буде једини власник свега, од шума и ријека до хидроцентрала и јавних објеката.

Посланици бошњачког клуба - Јасмин Емрић, Шемсудин Мехмедовић, Аида Баручија и Елвис Хоџић - уз подршку Кристијана Шмита тврде да би централизација учинила БиХ функционалнијом и привлачнијом за стране инвестиције. Међутим, иза ових намјера крије се јасна амбиција - корак ка унитарној БиХ. Централизација имовине није само питање пројеката или новца - она је покушај да постепено буду укинуте надлежности ентитета, што би директно промијенило баланс који гарантује Дејтонски мировни споразум.

Међународна пракса сложених федерација јасно показује колико је ова идеја централизма илузија. Белгија? Три регије, заједнице, управљају својим шумама, ријекама, воденим ресурсима и локалним инфраструктурама. Слична прича је и када су у питању швајцарски кантони. И њемачка покрајина Баварска управља својим шумама и ријекама.

Аустрија, са девет савезних покрајина, примјењује исти принцип - све што није изричито пренесено савезу остаје у надлежности покрајина. Баскија и Kаталонија у Шпанији уживају суверенитет који нико не смије оспорити. Италијански региони такође контролишу своје природне ресурсе, док Шведска, иако формално унитарна држава, омогућава покрајинама и општинама да самостално управљају локалним ресурсима.

Чак и Канада показује да провинције могу имати готово потпуну контролу над земљиштем, водама, шумама, рудним богатствима и енергетским капацитетима. У свим овим примјерима централна власт је ограничена на оно што јој је заиста потребно или што је дефинисано законом.

У БиХ је ситуација јасна - по Уставу и Анексу 4 Дејтонског споразума, ентитети су носиоци надлежности које нису изричито пренесене држави. Имовина није у надлежности државе - што значи да припада ентитетима. Покушај да се то промијени није само кршење праксе сложених федерација, већ и први корак ка унитарној држави.

Желе ли бошњачке партије и Шмит заиста стабилну БиХ, функционалну и стварне стране инвестиције, потребно је поштовати ентитете и њихову имовину. Само такав приступ обезбјеђује дугорочну стабилност и јасна правила игре - а не централизовану бајку која на крају води ка унитарној држави. БиХ је у прилици да учи од Белгије, Швајцарске, Њемачке, Аустрије, Шпаније, Италије, Шведске и Канаде.

Стабилне државе се не граде тако што се све узима у централне руке, већ поштујући аутономију и права локалних јединица. А у БиХ централизација имовине је више корак ка илузији унитарне државе него корак ка стварном напретку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.