Имовина и босанска православна црква

Приједлог закона о државној имовини, који су у Парламент БиХ гурнули бошњачки посланици, враћа се као стара прича под новом амбалажом. Као да је ријеч о неком новом, модерном концепту, о "реформи" која ће "јачати државу" и "помагати развоју". Али, у стварности је то исти стари циљ - централизација и отимање надлежности.

Ово није спор око неколико објеката или парцела. Ово је борба око тога ко ће у будућности контролисати природне ресурсе, инфраструктуру и економску моћ. Да ли ће то бити ентитети, који су уставно и логички власници своје имовине, или ће то бити "држава" у Сарајеву, која већ годинама живи као да је центар свега - а није.

Шта садржи приједлог закона? Државна имовина, како је наведено, обухвата атмосферски ваздух, воду у ријекама, језерима и мору, обалу, јавне путеве, енергетске и телекомуникационе коридоре, али и грађевинска и пољопривредна земљишта, шуме, заштићене дијелове природе.

То није закон, већ политички пројекат централизовања. Искуства Европе су јасна - ниједна сложена федерална држава не преузима имовину ентитета или регија без њихове сагласности. Белгија, Швајцарска, Њемачка, Аустрија или, рецимо, Шпанија, сви имају исти принцип - централна власт управља само оним што је прецизно дефинисано уставом и законом.

Федералне јединице задржавају контролу над земљиштем, шумама, водама, енергетским објектима и другим ресурсима. А у БиХ се покушава супротно, да се без сагласности Републике Српске све прогласи "државним". У БиХ је постало уобичајено да се под окриљем наводних реформи и наводно европског пута граде нове институције.

Али питање је - зашто се толико инсистира на њима управо сада, када је јасно да је то политички пројекат? И онда се појаве примјери који више говоре од службених саопштења.

Бивши поглавар Исламске заједнице Мустафа Церић недавно је предложио успостављање нове вјерске заједнице која би се звала "босанска православна црква". То није био само идејни приједлог.

То је била порука да се границе и идентитети могу преправљати. Ако се може измислити "босанска православна црква", онда се може измислити и "државна имовина". То није случајност. То је метод.

Али ту је и друга страна приче - она која показује да се "реформе" не раде само у праву, већ и у друштвеном смислу. Када неко покушава да прекроји црквене или вјерске структуре, то није само питање религије. То је питање контроле идентитета, контроле људи, контроле система.

И то је оно што се заправо ради и са државном имовином. Не ради се о квадратним метрима, већ о томе ко ће имати право да одлучује о будућности - па и саме Републике Српске и српског народа у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.