Горак укус

Право на штрајк је право сваког радника у Републици Српској. Ту би требало ставити тачку и не полемисати, али када штрајкач кроз своју борбу угрожава и нарушава право других, онда се поставља питање колико је такав вид синдикалне борбе оправдан и пожељан.

Наиме, грађани Бањалуке сутра и прекосутра свједочиће генералном штрајку васпитача Центра за предшколско васпитање и образовање, који се боре за веће плате. То је сасвим легитимно, па чак и неопходно, али начин на који то раде синдикалисти и бањалучки васпитачи оставља горак укус. Тете ће чувати дјецу од 6 до 12 сати и шта након тога?

Такав потез родитеље више од 2.600 малишана, колико их похађа вртиће, гура у необрано грожђе, ставља пред дилему како да ускладе посао и бригу о дјеци. Вртић, који би требало да буде ослонац породици у овој конкретној ситуацији постаје извор додатног стреса, јер се вјероватно на прсте једне руке могу набројати маме или тате који имају луксуз да изађу са посла у подне, три, четири сата прије краја радног времена.

Оваква радикализација штрајка васпитача, који је по свему судећи политички инструисан и мотивисан, креира ситуацију која погађа оне који нису ништа криви, а то су дјеца и њихови родитељи.

То намеће питање етичности овог штрајка. Синдикална борба се ослања на притисак, злоупотребљавајући директно најосјетљивију категорију овог друштва. Дјеца би за васпитаче требало да буду најважнија, тако бар налаже њихова струка, а они недужне дјечаке и дјевојчице користе као средство за постизање циља, што је дубоко проблематично.

Баш као и прича о малим платама. У Центру тврде да је основна плата васпитача 1.360 КМ, плус на та примања тете имају више од 200 марака за топли оброк, затим надокнаду за минули рад, превоз те тако премашују просјечна републичка примања, која су у мају ове године износила 1.549 марака. Када се томе дода чињеница да тете у јавним вртићима у просјеку раде пет сати, нека читаоци сами закључе да ли су њихове зараде заиста мале.

Родитељи би без сумње требало да се покрену и предузму одређене кораке. Имају право да захтијевају од надлежних, прије свега градских власти и управе Центра, да хитно ријеше овај горући проблем и обезбиједе нормално функционисање вртића. Све стране треба да се укључе у конструктиван дијалог, стављајући интерес дјеце и породица на прво мјесто, а не да их користе као средство за поткусуривање и остваривање циљева, било синдикалних или политичких. Борба за права радника је есенцијална, али не смије ићи преко дјеце, која су наш највећи улог.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.