Година извјесне неизвјесности

Као што добро зна свака гатара која држи до себе - незахвално је прорицати будућност, а ипак некакав покушај да се ради баш то саставни је дио сваке "аналитике". И кад почетком године људи једни другима желе срећу и то је неки, помало сујевјерни, покушај да се прогнозира како ће нова година бити боља од старе, а опет, мало ко унапријед наслути да ће нека година бити "посебна".

Из постфестумске перспективе, у посљедњој деценији, "историјскије" су биле парне године па је 2016. обиљежио први избор Доналда Трампа за предсједника Сједињених Америчких Држава те излазак Велике Британије из Европске уније, четири године касније дошла је пандемија вируса "ковид-19", док је послије још двије услиједио руско-украјински рат. Прошлу годину је обиљежио бруталан напад Израела на Газу праћен злочинима који су привукли велику пажњу свјетске јавности. И овај конфликт, као и онај руско-украјински, биће рекло би се један од главних првих проблема с којима ће се суочити нова администрација Доналда Трампа.

ДИВЉА ДЕМОКРАТИЈА

За само четири дана Доналд Трамп по други пут улази у Бијелу кућу. У мору анализа и коментара једну од најинтригантнијих је понудио глобално признати јавни интелектуалац поријеклом из Бугарске, Иван Крастев. Он каже: "Трамп је заокупио машту јавности не зато што је имао бољи план како да побиједи у рату у Украјини или управља глобализацијом, већ зато што је схватио да јучерашњег свијета више не може бити. Послијератни политички идентитет Сједињених Држава нестао је у амбису гласачке кутије. Нова Трампова администрација може успјети или пропасти под сопственим условима, али стари свијет се неће вратити. Чак ни већина либерала не жели да се врати. Малом броју Американаца данас одговара појам америчке изузетности. (...) Попут краја совјетске ере и Трампова побједа ће имати глобалне димензије. Она означава истек времена за Сједињене Државе као либералне империје. Да, Америка остаје водећа свјетска сила и остаће својеврсна империја, али неће бити либерална. Како је показао Бајденов неуједначен скор у мобилизацији подршке за одбрану 'либералног међународног поретка' суоченог са инвазијом Русије на Украјину, сама идеја таквог поретка је за многе критичаре увијек била западна фикција. Поредак је, наиме, постојао док су САД имале моћ и политичку вољу да га наметну. То није оно што ће Трамп урадити".

Крастев даље појашњава како у спољној политици Трамп није ни реалиста ни изолациониста, већ ревизиониста односно да је увјерен како је Америка највећи губитник у свијету који је она направила. Крастев тврди како је током протекле три деценије, по Трамповом мишљењу, Америка постала талац, а не хегемон либералног међународног поретка. У послијератном свијету, наиме, САД су успјешно интегрисале своје поражене противнике Њемачку и Јапан у демократски поредак, међународну трговину и економски просперитет. То се није односило на Кину: по Трамповом мишљењу, Пекинг је стварни побједник промјена послије 1989. Напосљетку поентира: "Трампов други долазак очигледно ће се разликовати од првог. Трампов сусрет са америчком моћи 2016. био је као састанак наслијепо. Није тачно знао шта жели, а америчка моћ није тачно знала ко је он. Не овај пут. Америка ће можда остати демократија, али ће постати дивља. Под новим руководством њене институције ће вјероватно одступити од сигурности консензуалне политике и подивљати".

РЕГИОНАЛНЕ (НЕ)ПРИЛИКЕ

Кад је о регионалним приликама ријеч почетак године обиљежио је реизбор Зорана Милановића на мјесто предсједника Републике Хрватске. Након што му је врло тијесно измакао тријумф у првом кругу, у другом је свог противкандидата Драгана Приморца, иза кога је стајао ХДЗ, како се то каже, разбио. Освојио је чак три четвртине гласова. (Мада, значајно је истакнути и да је излазност била изразито ниска, око 44 посто.) Упркос томе, највећи дио моћи остаје у рукама премијера Андреја Пленковића. У Србији нема заказаних избора, али већ се говорка о могућности савјетодавног референдума о подршци Александру Вучићу. Напосљетку, и Вучић и Додик одашиљу сигнале опрезног оптимизма у контексту Трамповог преузимања власти. Вучић се вјероватно нада да је могуће да нова администрација одустане од санкција Нафтној индустрији Србије, а Додик промјени америчке политике према Републици Српској. По свој прилици, међутим, овај дио свијета неће бити приоритет Доналду Трампу па је питање када ће се неке одлуке које би се евентуално тицале нас овдје уопште донијети. Такође, није промјена у Бијелој кући једина глобална промјена која ће имати импликације на прилике на западном Балкану. Изузетно је важно и како ће се завршити савезни парламентарни избори у Њемачкој. По већини прогноза, на власт ће се вратити ЦДУ, али остаје отворено питање да ли ће нови канцелар слиједити политику Ангеле Меркел или ипак неку нову политику.

БУРЕ БАРУТА

Једна од фраза с којима се на Западу често описују и Балкан и Блиски исток је буре барута. Како данас ствари стоје, ипак је на Блиском истоку скора експлозија, рекло би се, ближа. Свједочили смо скоро експресном и драматичном паду Асада у Сирији. У већини тумачења то је проглашено поразом Ирана и Русије, односно тријумфом Израела и Турске. Иако се у контексту Трамповог првог мандата често помиње како он није започињао нове ратове, не треба сметнути са ума да је управо Трамп ликвидирао Касима Сулејманија. У том смислу, а у контексту непријатељства са Ираном, он се може показати као савезник Израела. Такође, не би требало заборавити да Блиски исток није толико далеко од нас. Уосталом, регионални "играчи" попут Турске имају снажне интересе на Балкану. Било како било, за наш континент, односно за Европску унију, ова година биће година изазова. Ова година је, мада је тек почела, већ историјска за двије балканске земље: Бугарску и Румунију. Осамнаест година након што су ушле у Европску унију, ове земље су, ево, ушле и у заједнички шенгенски простор. Из те перспективе, "меки трбух" у виду западног Балкана унутар Европе дјелује још бизарније. Ова "година извјесне неизвјесности" морала би бити година у којој ће Европска унија, како би се спортско-новинарском фразом рекло, стати на лопту. Од тога како ће се ЕУ поставити зависиће у доброј мјери и статус западнобалканских земаља-кандидата које такође извјесно очекује неизвјесност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.