Година годишњица

Жарко Марковић
Foto: Г.С.

Живимо у региону склоном пренаглашеној драматизацији прилично редовних догађаја.

Посљедња сједница Народне скупштине Републике Српске најбољи је примјер. 

Расправа о закључцима који се тичу урушавања правног поретка БиХ и Дејтонског споразума је забринула Београд и Сарајево. Мотиви за забринутост били су различити, али непознавање ситуације слично. 

У Бањалуци је то била тек једна од редовних сличних сједница иако је названа посебном.

Годинама уназад усвојен је цијели низ закључака од којих већина никада није испоштована, док су неки уважавани дјелимично. Тако је то са необавезујућим документима. Може их се третирати како вам воља, у зависности од политичког тренутка. Ништа не гарантује да тако неће бити и са закључцима усвојеним у ситне сате између уторка и сриједе. 

Можда није исувише принципијелан, али то јесте легитиман политички приступ, нарочито у земљи каква је БиХ. Ваља се у политичким надгорњавању служити свим и свачим па макар то понекад личило и на омаловажавање највише законодавне институције.

Међутим, није све у тој причи само млаћење празне сламе. Крај ове године дефинитивно је показао да у цијелом региону постоји база за одређене поремећаје. У Београду студенти не посустају, у Загребу имају предсједничке изборе, а Сарајево и Бањалука нема шта немају, од судског процеса против предсједника Републике до хапшења једног министра. Ово посљедње многи покушавају да ставе у исту раван, за шта нема никаквог основа. Али није то тема ове приче.

За неколико дана улазимо у 2025. годину. А у њој пун списак разних годишњица. У Поточарима ће у јулу бити обиљежена 30. годишњица злочина у Сребреници. Мање од мјесец дана касније Срби ће се сјећати погрома у „Олуји“ од којег је такође прошло три деценије. И на крају финале, 30. годишњица парафирања и потписивања Дејтонског мировног споразума.

Поглед уназад открива да је свака година са ове три округле годишњице у БиХ била паклена. Нарочито је било „весело“ 2005, када је око десете годишњице Дејтона, а све под плаштом десете годишњице Сребренице, покренут низ активности које су за резултат замало имале нестанак Полиције Српске, а затим и саме Републике (да, ријеч је о априлском пакету уставних промјена). Народски речено, виле су нас проносале па данас имамо и једно и друго. 

На 20. годишњицу Сребренице замало српски народ оста без Александра Вучића. Округлу годишњицу искористио је као добар повод да се појави у Поточарима, ода пошту страдалима, остави цвијет и замало изгуби главу. Девет и по година након напада на данашњег српског предсједника, тај случај и даље стоји неријешен. И неразјашњен.

У БиХ све гори и кад нису округле годишњице на дневном реду, тако да је сасвим јасно да ће у наредној години тек бити вруће. Само да се овај снијег отопи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана