Глуви тотеми

Пад цијене сирове нафте на свјетским берзама од око 20 долара по барелу, са 99 на 79 долара, и то за мање од мјесец дана, у већини земаља значио би и осјетно ниже цијене горива. Али не и у БиХ. Овдје закони тржишта, изгледа, важе само у једном смјеру.

Када нафта поскупи, власници бензинских пумпи реагују брже од хитне помоћи. Нема чекања, нема калкулација ни позивања на старе залихе. Цијене на тотемима расту готово истом брзином којом расте и цијена барела. Али, када нафта појефтини, одједном наступа тишина. Као да су сви у пословници отишли на годишњи одмор. 

Тако је и овога пута. Барел је лакши за двадесет долара, а возачи у БиХ лакши за који фенинг. Тек толико да се може рећи како је дошло до корекције цијена, а да нико, заправо, ту корекцију и не осјети. Образложења су већ годинама иста. Једном су проблем старе залихе, други пут транспорт, курс долара, геополитичке тензије или неки други фактор. 

На руку трговцима иде и почетак љетне сезоне. Годишњи одмори, долазак дијаспоре и појачан транзит кроз земљу значе и већу потрошњу горива. А зашто снижавати цијене ако ће се резервоари ионако пунити? У пословном смислу, ма како чудно звучало, овакво стање не смета претјерано ни властима. 

Напротив. Више цијене горива значе и више прихода од ПДВ-а па је и каса пунија. Зато није чудно што се поводом сваког поскупљења чују позиви на разумијевање тржишних околности, док су апели за снижавање цијена по правилу много тиши. Јер, када сви у ланцу зарађују више, једини губитник остаје онај који сваки пут приђе пиштољу на бензинској пумпи. И грађани су то одавно схватили. Зато више нико и не пита хоће ли гориво појефтинити када падне цијена нафте. Питање је само колико ће времена проћи док се на бензинским пумпама смилују да врате који фенинг. А и тада се то представља готово као хуманитарна акција.

Наравно, нико не очекује да пад цијене сирове нафте буде у потпуности пресликан на цијену литра дизела или бензина. Али, ако је барел јефтинији за петину, а литар горива за свега два или три фенинга, онда је сасвим легитимно поставити питање гдје завршава остатак те разлике. 

Закључак, у БиХ постоји једна необична економска законитост. Када барел поскупи, свјетске берзе су непогрешив ауторитет и нове цијене стижу брже од временске прогнозе. Када барел појефтини, одједном се чекају анализе, троше старе залихе и траже оправдања. Испада да у БиХ нафта никада није довољно скупа да не би могла поскупјети, али ни довољно јефтина да би осјетније појефтинила. И док год је тако, биће јасно да код нас гориво не диктирају ни берзе, ни тржиште, већ стара балканска формула по којој се поскупљења преносе брзином муње, а појефтињења брзином пужа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.