Фармерска борба са вјетрењачама

Пољопривредне приче су мање-више свуда све исте. Са једне стране имамо сељака који храни нацију, а са друге је држава која му помаже у тој племенитој намјери.

Наравно, сељак производе не дијели бесплатно, већ преживљава од продаје онога што створи.

Та работа је, обично, финансијски неисплатива, јер, кад се на крају године подвуче црта, уложено се углавном покрије продајом, а само ријетки нешто мало успут и зараде.

Зато је и тај сегмент пољопривредне приче исти гдје год има трактора, оваца или кукурузних поља. Ако питате за здравље свињара из Лијевча поља или произвођача маслина из Далмације, неминовно је да ће и један и други закукати.

Подстакнут нередовним и често ниским премијама, њихов механизам је навикнут на критику, а лична егзистенција их тјера на такав начин размишљања.

Зато су и најчешћи протести против система они пољопривредни. Није само перцепција о недовољној бризи надлежних оно што их мучи, за главу се хватају и због честих несрећа које погоде усјеве или стоку, тако да ни банкроти на фармама нису ријетка појава.

Најсвјежији фијаско забиљежен је у свињогојству, које је разорено због афричке куге. Насумична теренска контрола показала би сву немилосрдност онога што их је задесило, јачи свињари су опстали, иако ни сами не знају како, гњевни и изреволтирани због знатно умањеног фонда, али и кућних буџета.

Они мањи пропали су у старту, јер им је пошаст одузела све оно за шта су живјели и радили, без обзира на то што у суштини није било бројчано импресивно и конкурентно у односу на веће играче.

И то је једноставно тако. Тржиште је прочишћено, отпали су они који не могу више да прате темпо, а они који су остали у седлу углавном су појачали критичку мисао на максимум и од господара аграрног буџета траже још. Молбе им се обично и услише јер, какво-такво, наше тржиште мора да постоји, а држава је ништавна ако се искључиво ослања на увоз. И тако укруг, до неке нове хаварије и нове расподјеле карата.

Фармери у тој игри никада нису варали и, осим искрене намјере да нахране Републику, никада нису имали кечеве у рукаву. Њима су рукави заправо увијек заврнути, јер од рада немају ни времена за било какву мутну радњу, једноставно, њихова борба са вјетрењачама ће, по свему судећи, вјечно трајати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.