Фарма "великог брата"

Када Брисел најављује "штит демократије", тешко је не подсјетити се Џорџа Орвела и његовог романа "1984", у ком он описује шта се дешава када власт преузме право да одлучује шта је истина, а шта није. Данас, под плаштом борбе против лажних вијести и страног утицаја, видимо сличан приступ.

Европска унија планира увођење разних алата за праћење медија, друштвених мрежа, политичких кампања и невладиних организација. Формално - ради заштите европских вриједности. У пракси - ради се о класичној контроли јавног простора. Када неко одређује шта је истина, власт над идејама постаје власт над животима људи.

Ко ће одлучивати шта је истина? Експерти, безбједносне службе, алгоритми или комесари из Брисела? Орвел нас упозорава: Тамо гдје власт уређује "праву истину", слобода постаје само илузија.

Сјетимо се и "Животињске фарме". Закони и правила увијек служе да оправдају моћ мале групе. Већина људи живи у привиду слободе. Европски мониторинг медија и наратива могао би Стару даму претворити у простор у ком је слобода говора само декорација.

Овај систем, чије увођење је најављено, оставља велики простор за субјективну интерпретацију. Данас нешто означимо као "лажну вијест", сутра као "антидемократско дјеловање". Грађанин мора да вјерује ономе што му се каже. Немa алата да провјери сам.

Легитимна критика власти, а поготово оне централистичке у Бриселу, могла би бити означена као "опасан утицај" или "страни интерес". Сви који се усуде да говоре другачије ризикују маргинализацију или прогон. Умјесто слободног сучељавања идеја, постоје само "дозвољене ријечи" и "дозвољена мишљења". Највећа иронија "штита" је у томе што покушава да брани демократију методама које је уништавају. Ако се уведе такозвана техничка истина, дубоко ћемо закорачити у свијет Орвела - стерилан, контролисан, са "великим братом" који нас увијек посматра.

На крају, паралела са Орвеловим романом и "Животињском фармом" је јасна. Главни лик Винстон Смит пада под тежином тоталне контроле и прихвата лаж као истину. Животиње на фарми виде како идеали слободе и једнакости постају диктатура, док већина живи у илузији. Ако се слобода мишљења и јавни простор контролишу институцијама и алгоритмима, људи могу завршити као Винстон или животиње са фарме - навикнути да прихватају оно што им се сервира као истина. Слобода која постоји само док је одобрена и истина која се прописује одозго није слобода нити истина. Покушај да се демократија заштити контролом у ствари ће уништити оно што жели да сачува. Орвел и "Животињска фарма" нас упозоравају - ко прихвати да му се истина прописује одозго, на крају губи све - па и себе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.