Фанатици и странци

Тешко да у БиХ постоји иједан дан, од Дејтона до данас, за који се може рећи да је био идеалан, а да се при томе, наравно, не мисли на параметре из временске прогнозе.

Чак ни дан толико очекиваног Дејтона и коначне потврде да долази мир није оставио такав утисак на све оне који су се до јуче гледали преко нишана. Јер, једноставно, нико у том америчком градићу није добио све што је хтио. Једни јер су, упркос наклоњености и лобирању, негдје ипак "извисили", други јер су више сањали него што су досањали, а трећи јер нису сачували све што су бранили.

И то, убија полако, ево већ готово пуне три деценије, ову и овакву земљу, коју су у међувремену запосјели и странци. Слободно се може рећи и окупатори, који са оним остатком ратних фанатика и њиховим сљедбеницима из ових постдејтонских генерација не дају земљи да напредује, а људима да се боре за живот у миру.

Свашта је проживјела и БиХ и њени народи. Криза власти ко зна колико, ништа мање ни самовоља високих представника па енормних притисака којекаквих службеника, махом из западних амбасада, који и након свега себе називају амбасадорима, дипломатама.

И све је, и поред тога, некако ишло напријед, а онда је прије десетак година покренута лавина. Бошњаци су ударили на 9. јануар. 

Веле не свиђа им се, вичу да им и сама помисао на тај дан буди немир, а судије у Сарајеву им брже-боље повјероваше и као утјеху одлучише да прецртају тај датум из календара Српске. (Иако се за њега знало од 1992 и иако су били и сами свјесни да им налог код народа неће проћи, као што и није).

Али ни ту нису стали. Напротив. Они исти су само штампали апелације и тражили да се Српској одузме све, од шума, ријека, имовине, зграда, штала, цвијећа... А ови други то опет све аминовали, док су истовремено оне исте дипломате, које су се клеле у вриједности 21. вијека, људска права и слободе, одређивали шта се смије чак и рећи у БиХ, а шта не. Ко с ким треба руку под руку у власт, а кога треба шутнути те кога оптужити јер није испоштовао самовољу странца, који чак, на основу свега што је доступно, није чак ни оно за шта се представља. И треба ли онда ишта даље рећи?

БиХ је дошла до опасне, црне тачке. Сви који мисле да је процес против предсједника Републике, по садашњим тачкама оптужнице у Суду БиХ, безазлен, нека размисле још који пут. Тријезне главе и имајући на уму само функцију и због чега се суди ПРЕДСЈЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

Фанатика је било и прије и послије Дејтона, баш као и странаца, а Српска је једна једина. Земља коју су бранили наши дједови, наши очеви, међународно призната као равноправан ентитет у БиХ и република махом добрих људи који и данас пију кафу с комшијама друге вјере и неријетко, некад гласно, а чешће онако више за себе, прозборе: "Ко нас је клео, није дангубио".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.