Европска (не)правда

БиХ је годинама, званично, на такозваном европском путу који се завршава оног момента када конкретна земља постане пуноправни члан ЕУ.

Осим нас, ка том циљу корачају и комшије из региона, а сви заједно надалеко смо већ познати под појмом "западни Балкан", иако с тим и немамо баш неке везе, али политика је, како кажу, чудо.

И то се показује готово на сваком ћошку. Политике има свуда. Чини се чак и понајвише тамо гдје је најмање потребна, а све је испреплетено и којекаквим интересима који, с друге стране, не иду у прилог онима који желе поштено да раде и нормално живе од свог посла.

На хиљаде и хиљаде камиона регистровано је у нашем окружењу. За воланом су тек стасали возачи, али и они искуснији међу којима има и оних који су за управљачем провели готово читав радни вијек. Једни јер то воле, а други јер нису имали другог избора.

Тежак је живот на точковима. Ко га не живи, тешко да га може схватити. Далеко од своје куће, а све да би све куће и фирме имале шта им треба за дјелатност коју обављају.

Превозници, односно професионални возачи, су неизоставна карика у ланцу нашег живота. Они на точковима носе привреду. На њиховим приколицама стиже роба без које је незамислив свакодневни живот – од жељеза, дрва па све до прехрамбених и хигијенских производа. Без обзира на то да је ријеч о увозу или извозу, чињеница је да превозничке компаније, са професионалцима за воланом, чине кључну полугу у читавом систему. Али...

ЕУ је чудна творевина. Махом, без милости, тражи само од земаља кандидата да испуњавају услове које диригује званични Брисел и попушта само када је то у њиховом интересу, без имало разумијевања када друга страна, којој јој и тежи, тако нешто тражи.

То се најбоље види из односа који има према овдашњим возачима који муче муку са фамозним европским правилом 90/180. Није то правило од јуче, али се чини да је слијепо држање истог, ипак, дјело неке политике.

Ситуација се компликује из дана у дан, а и сам Брисел зна да професионални возач није туриста који, између осталог, мора да поштује број дана на тлу ЕУ унутар шест мјесеци. Ако како ствари стоје, тешко да ће и моћи туристички да оде у неку од земаља Уније или у посјету члановима породице, кумовима и пријатељима када „испуца“ све дозвољене дане јер је, ето, радио свој посао као и неки други који су, ето, изузети из истог правила.

Камиони остају заробљени. Роба пропада. Послови долазе под лупу јер они тамо неће да попусте, а наши не знају како да се према њима поставe.

Нове блокаде превозника из региона најављене су за 23. март. Камиони ће се опет "попријечити“ испред граничних прелаза који воде ка тим европским путевима. Кажу да овај пут нема повлачења, а и сама најава тога, колико била оправдана, значи велике губитке и проблеме. Посебно с ове стране европске границе гдје хиљаде породица живи управо од тог хљеба са седам кора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.