Економски изазови

Најновији економски показатељи из Републике Српске су попут загонетне слагалице. На једној страни раст извоза у прва четири мјесеца од 6,2 одсто, што је обећавајуће, али с друге стране индустријска производња пада и смањује се број запослених. Оваква подијељеност, по свему судећи, крије дубоке проблеме са којима се већ неко вријеме бори домаћа привреда.

И те како је позитивна вијест да је извоз кренуо улазном путањом, нарочито у контексту увоза који је спорије растао и дугорочних циљева који се односе на већу покривеност извоза увозом.

На основу ових бројева стиче се утисак да је спољнотрговински биланс на путу благог опоравка, што је витално за економску стабилност, али спознаја да кичма реалног сектора истовремено посрће гаси сваку наду за боље пословање домаће економије.  Оптимизам сплашњава када се загребе испод површине најновијих макроекономских показатеља. Пад индустријске производње у мају за 13,8 одсто у односу на април ове године алармантан је сигнал који указује на успоравање реалног сектора.

Када се томе додају тврдње привредника да се економским изазовима не назире крај, јасно је куда би све ово могло да води.   

Смањење физичког обима производње директна је посљедица танке потражње на ино-тржишту за производима из Српске, због чега су предузећа суочена за озбиљним залихама, односно пуним складиштима робе за коју нема купаца. Оваква ситуација засигурно указује на потребу за дубљом анализом и стратешким промишљањем о будућности домаће економије. Дисбаланс између раста извоза и пада индустријске производње је црвени аларм и знак да морамо престати да се ослањамо на старе обрасце. Коријен проблема је, тврде привредници, у недостатку разноврсне понуде иако Српска с обзиром на ресурсе може имати далеко већу палету извозних производа, али и чињеници да се ослањамо на увоз свега и свачега. 

Годинама говоре да фокус мора бити на стварању нових вриједности, умјесто ослањања на извоз сировине или полуготових производа. Иако то представљају као кључ за  дугорочни просперитет, у реалности се мало тога предузима и мијења. 

Можда је једно од могућих рјешења снажније подстицање производње у секторима са додатном вриједношћу који користе домаће ресурсе. Треба подробније анализирати и увозне производе који се могу надомјестити домаћом производњом како би се смањила увозна зависност. 

Раст извоза је добар показатељ, али само ако је праћен снажним реалним сектором који ствара радна мјеста и доприноси општем просперитету. Без тога, опасност од стагнације и даљег успоравања привредних активности врло је реална.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.