Дупли посао

БиХ, традиционално, из године у годину показује да има политичку сцену на којој је немогуће једино да сви буду у сагласности о одређеном питању, а све остале опције су испробане, па шта буде.

Иако се у први мах чинило, тамо крајем 2022. године, и иначе брже него икада, да ће нови партнери успјети да ураде оно за шта су и изабрани, показало се да су још брже пали. Прве варнице су се појавиле брзо, али и даље је постојала нада ће кроз својеврсне међустраначке радне групе овај пут, за промјену, успјети да превазиђу разлике, постигну компромис и крену напријед. Не само када је у питању такозвани европски пут, о којем сви причају, него и овај домаћи пут који је далеко важнији, а запуштенији.

Како су дани одмицали све је упућивало на то да ће нови партнери ускоро да постану стари. И пукло је. Почетком ове године када је почела одмазда према кадровима СНСД-а у институцијама власти на нивоу БиХ, иако су и тада као и данас знали да та странка има три делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. А не само да им је била позната та бројка, него су врло добро знали шта то значи у пракси.

И тако смо дан по дан постали заробљеници сопствених правила и моћи. Док су једни "нападали" тврдећи да сада имају већу парламентарну снагу, други су се "бранили" тврдњама да они штите већинску вољу бирача и уставе и тако дођосмо на праг 2026. која ће, по календару, бити поново посебна година. Јер је њена јесен резервисана за редовне опште изборе, а то значи и да ће мјесеци до почетка предизборне кампање бити управо у том знаку – борбе за гласове на овај или онај начин. Ко какав пут изабере.

Неки правци су се већ искристализовали.

Бошњачке партије које још партиципирају у власти, са опозицијом из Српске, која је једном ногом у власти, већ полако граде свој правац за који углавном користе оно што бивши партнери, али још званични на папиру, не успијевају да усвоје у Савјету министара БиХ.

То се показало на примјеру формирања канцеларије главног преговарача са ЕУ, а потом и два закона - о Високом судском и тужилачком савјету и Суду БиХ који су експресно упућени у процедуру у Представничком дому на нивоу БиХ. Сличан примјер је и са приједлозима закона о државној имовини као и оним који се тиче изборних правила.

Чињеница јесте да сваки посланик има право да предлаже одређени закон, али је исто тако и чињеница да је обавеза свих да разговарају, преговарају и да за грађане ове земље, без обзира на којем њеном педљу били, договоре и потпишу оне најбоље. Оне који данас, сутра или прекосутра, па и деценију, неће бити камен спотицања због сумње да крију у себи пренос надлежности или алат за прегласавање једног народ од стране другог.

Али, наши изабрани су одлучили да раде дупли посао, а да ни онај основни нису схватили озбиљно. Баш као и Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.