Доста је!

Три деценије иживљавања у режији странаца и сарајевских политичара, најчешће у садејству, трпјела је Република Српска на овај или онај начин.

Понекад се повијала, почесто узвраћала ударац и бранила се. Околности су у тих 30 постратних година биле различите. Било је ситуација када се није смјело узвратити, јер би то значило да ће вам на кућна врата закуцати СФОР и полупати све на шта наиђе укључујући и живе људе. Било је и жестоких политичких одговора, било је и пуцања из празне, било је и постојећих и непостојећих референдума, и повлачења из заједничких органа која никад нису изведена и прекида сарадње са СИПА која никад није прекинута, и разних преговора и договорених и распаднутих коалиција. Свега је било па чак и пристајања на уставне амандмане у априлу 2006. који би, да су усвојени, одсвирали крај постојања Српске још прије 20 година. Срећом, указао се Харис Силајџић.

Крајње је вријеме било да се каже - доста.

Дешавања након пресуде предсједнику Републике слуте да сада неће бити повлачења. Ако га буде, то би био озбиљан акт - изд... Ипак, не. Ријеч која почиње са "изд", а завршава са "аја" није и не смије бити у категорији оних за свакодневну употребу ма колико озбиљна ситуација била.

Како год, четири нова закона, одбијање одласка на саслушање у Тужилаштво БиХ и, на крају, доношење новог устава кораци су након којих је тешко извршити повлачење, а након тога за то дати сврсисходно објашњење. Расправа о уставу, међутим, у ионако натегнутој атмосфери која обиљежава актуелни сазив републичког парламента, претворила се у циркус, шаторску представу, недостојну приче о доношењу новог најважнијег и највишег државног правног акта.

Ко је издајник, а ко усташа, ко је ратни профитер, а ко плаћеник, ко ради за странце, а ко пљачка домаће, све се то могло чути током дводневне сједнице на којој је најмање ријечи било о самом уставу. Неозбиљно и недостојно. Недостојно, ако ништа друго, оних посланика првог сазива који су у најтежем времену за Србе у БиХ донијели Устав који је и данас, измасакриран амандманима, на снази.

Крајње је вријеме да се каже - доста.

Доста је приче о издајницима и усташама, профитерима и плаћеницима. Са свих страна. Ако у процес доношења новог устава улазите на таквим основама, показујете колико вам није битна историјска важност ситуације у којој се цијела Република налази. Дјеца вам се смију.

Мјесец дана колико би требало да траје јавна расправа о уставу прилика је да се сви у Српској дозову памети. Кад, ако не сад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.