Добродошла, нова годино!

Вријеме лети. Чини се као да смо, не тако давно, окачили календаре за 2024, а ево већ тргамо његове последње листове, скидамо шта је остало и правимо простор за нове датуме и успомене, спремни за лавовске борбе и пробијање кроз животне мећаве.
Ни година коју испратисмо није била лагана, посебно ако гледамо глобални, регионални па и унутрашњи план. Свашта ће остати записано, али тек понешто за шта се може рећи да је добро, ведро, похвално.
Домаћи политичари су махом, у складу са манирима и примањима која су за многе испод њих и изнад нивоа новогодишње жеље, и у години на измаку били задужени да вуку земљу уназад, а све како би изгледа продужили своје вријеме и испунили жеље које су им пропале још ономад у Дејтону. Али то су они и имаће и наредне године времена да освјетлају своје образе, ако и мисле да то треба. У овим данима нису најбитнији, ако тако пречесто изгледају и током цијеле године. Као ни они који им се улизују зарад добити и позиције.
Битан је обичан човјек. Битни смо ми. Битни су наши најмилији. Очеви, мајке, сестре, браћа, синови, кћерке, кумови, пријатељи и сви други који су ту и кад је обичан дан и кад је весеље и када је туга.
Њима треба да се радујемо, јер никада не знамо колико ћемо још прилика имати за то. С њима треба да се смијемо, јер никад не знамо када ће доћи тај дан када ћемо плакати и то не од среће. С њима треба да се играмо и смијемо, јер неће ни осјетити, а стићи ће нас нека друга времена.
И нека то буде водиља за 2025. годину, у којој свима желимо да буду срећни и на окупу. Да дјечији смијех одзвања улицама, да се озаре лица наших бака и дека. Да живимо у миру и да нико и не помишља да распирује пригушене пламенове. Да будемо своји на своме, да чувамо републику коју су нам оставили они који су њој видјели спас и слободу и прије него је стасала.
Будимо хумани колико можемо. Помозимо коме је и када потребно и надајмо се бољим данима. Васпитавајмо дјецу да воле своје, али поштују туђе. Да буду добри људи, да се радују добром и поштеном комшији, ма које вјере и нације био, и биће нам боље. Свима, без изузетака.
Мржње и оштрих погледа је свуда и превише око нас. А имамо далеко већих проблема. Оних животних, а они неће нестати у поноћ са 2024. годином, када будемо у себи читали списак жеља за нову, 2025, која је, на крају крајева, само један више број, али ми морамо да га уредимо на начин да нам буде што је могуће боље. Волите, не мрзите. Помозите, не окрећите главе. Прозборите с онима који, можда, немају с ким, а безобразлук и јавашлуку нека сви шутну с прага и из душа чим се угаси сада већ стара 2024. година.
Будимо људи. Добри људи. То је суштина ових редова, а продужићемо их још само жељом да нам свима буде срећна и пуна здравља година која нам је већ стигла. Живјели и све најбоље!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.