Добар дан, почео је рат

Овим насловом на једном од портала почео ми је дан уз кафу. Иако је пијем горку, ова ми је овај пут имала додатни укус горчине у устима, због саме помисли какав бих наслов могао прочитати наредног дана.

Други наслов - цијена гаса на свјетским берзама скочила за невјероватних 35 одсто. Трећи, пшеница је на осмогодишњем максимуму. Четврти, цијена акција у стрмоглавом паду. Пети....

До свега овога је дошло након одлуке Владимира Путина да војску пошаље у самопроглашене републике Доњецк и Луганск, а како би се извршила, према ријечима Путина, “денацификација и демилитаризација ових вјековних руских простора”, које је недавним актом Кремљ и признао.

Значи, дан ми није почео баш добро. Он није био добар ни за ионако крхко финансијско глобално тржиште, које још увијек тражи начин да санира посљедице прекомјерног пандемијског штампања новца и инфлације која достиже деценијске максимуме.

Све полако иде у правцу савршене кризе, која би до темеља могла уздрмати глобални финансијски сектор, али и довести до несташице робе.

Актуелна војна акција Кремља сигурно ће додатно закомпликовати и усложнити тренутну ситуацију, те 2022. учинити годином када ће храна и енергенти сигурно постати луксуз. Што би се рекло, није за свакога.

И не само то, треба очекивати да дође и до прекида у ланцу снабдијевања одређеним врстама робе, а што би опет могло ланчано довести до неког новог раста цијена, па и до то тога да поједине економије, а поготово оне европске, доживе потпуни фијаско.

Чачкали су руску мечку са Запада. Изазивали је и процјењивали који је степен њене толеранције. Иако им је из Москве поручивано да престану са геополитичким играма око Украјине - Брисел, Лондон и Вашингтон су све више прелазили црвену руску линију, са мотом “Борићемо се за Украјину до посљедњег Украјинца”.

Њемачка је одлучила да стопира пуштање у рад руског гасовода “Сјеверни ток 2”. Пријети се разним санкцијама Москви, а притом се заборавља да ће оне огромне посљедице донијети и њима самима, јер нема свјетских произвођача природног гаса који би могли надомјестити руски.

Притом не треба заборавити да је овај енергент један од главних у производњи минералних ђубрива за пољопривреду.

А све је било толико једноставно. Да се сјело и разговарало о споразуму из Минска, до овог вјероватно не би ни дошло.

Жалиће Америка за Доналдом Трампом, а Њемачка за Ангелом Меркел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.