Дневна доза Крњића и другара

Мост у Градишци је привремено отворен на 100 година, испалио је у свом стилу прије неколико дана Милорад Додик и на ефектан начин завршио сагу коју је изазвала федерална страна оличена у лику и недјелу Зијада Крњића

Иако се ових дана често помиње та привременост, шансе да нови прелаз буде затворен кад истекне рок од три мјесеца на који је привремено отворен равне су могућности да сарајевски политичаре схвате да је блокада била неопјевана будалаштина.

Дакле, никакве.

Убудуће ћемо у Европу новом џадом, боже здравља, што је добро, јер кад човјек пређе ту границу, почесто на моменат заборави из какве квази-државе долази и са каквим ликовима је принуђен да се "забавља" не би ли нормално живио и функционисао.

Европа ће гонити даље како Брисел мисли да је потребно, а нама ће, и поред отварања границе, остати Крњић и екипа. Јер, ова земља је пуна разних "Крњића" који су већ три деценије, на дневној бази, увјерени да својим ишчашеним дјеловањем раде добро за државу, а на штету оних који је, кобива, поткопавају, руше, који би да је нема.

Лудило мозга, примијетио би добро упућен посматрач овдашњих политичких прилика.

Уочиће и то да је Зијад Крњић у махалашкој јавности доживљен као херој. А због чега? Због тога што махала оно што је радио види искључиво као подвалу - Србима. А ко подваљује Србима - аутоматски је херој, звао се он Крњић или, на примјер, Бурсаћ. То је прва илузија изазвана оним ишчашеним дјеловањем.

Друга се тиче односа према граници властите земље. Махала, сасвим је то јасно, мисли да је прелаз у Градишци граница Републике Српске, а не Босне и Херцеговине са Европом, јер да не мисли, не би Крњићу ни аплаудирала, већ би га првом приликом ногирала из УО УИО тако ударнички да никад више никоме не падне на памет да га тамо поново именује. И ко онда подрива темеље државе? Они који прелаз у Градишци виде као границу Српске и Хрватске или ликови који су тај прелаз отворили да би њиме у властиту државу из исте те Европе долазили и Бошњаци. Јер, нико није толико луд да, ако долази из Аустрије, иде на Изачић или Каменско да би у Босну, једну једину, ушао преко територије Федерације.

Трећа илузија тиче се блокада. Када Срби блокирају, а понекад и Хрвати, они руше државу. Када то раде "Крњићи", они је чувају. Ала сте је очували, свака вам част.

Подугачак је списак тих илузија, a све се огледају у једном - бошњачка политичка врхушка већ три деценије не може да схвати да држава није сто одсто њихова (ни близу) те да посједују тек једну трећину (ако и то) полуга одлучивања. Што прије спале те илузије, шансе да држава коју наводно бране опстане биће веће. Ако им је до тога уопште стало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.