Диверсификација "на амерички начин"

Посљедњих мjесеци све чешће се сусрећемо са термином "диверсификација" у БиХ, прије свега у контексту обезбјеђивања енергетске сигурности земље. Појам, наравно, није ни близу новог и у теорији подразумијева одређене користи и дивиденде. Међутим, у случају БиХ овај економски феномен се фундаментално искривљује спољним силама и, у новом, изобличеном облику, намеће Босанцима и Херцеговцима као безусловна и неспорна врлина.

У стварности, видимо да се иза тако лијепе фасаде крије прилично тривијална жеља појединих међународних актера да по сваку цијену остваре сопствене комерцијалне интересе и постижу одређене политичке циљеве, што на крају, у најмању руку, не обећава никакве предности ни држави Босни и Херцеговини ни њеним грађанима.

• Снабдијевање гасом у БиХ данас

Да бисмо разумјели цјелокупну слику, без улажења у детаље или ретроспективну сентименталност, ослањајући се искључиво на чињенице, хајде да испитамо тренутно стање ствари у гасном сектору БиХ.

1. Још од времена Југославије Босна и Херцеговина је задовољавала сопствене потребе поузданим и непрекидним снабдијевањем руским природним гасом. Скоро педесет година природни гас руског поријекла је обезбјеђивао топлоту и енергију грађанима БиХ, док је њена индустрија имала користи од ресурса који доприноси економском развоју и смањењу угљеничног отиска на животну средину.

2. Током цијелог овог периода руска страна је испуњавала своје уговорне обавезе и посебно наглашавамо да то наставља да чини, у потпуности и тачно на вријеме. Само у протеклих петнаест година у БиХ је испоручено више од 3,5 милијарди кубних метара гаса, у просјеку око 230 милиона кубика годишње.

3. Добро је познато да је током најтежих времена за Босну и Херцеговину - рата који је трајао од 1991. до 1995. године - проток руског горива у БиХ настављен непрекидно. Дуг који је БиХ акумулирала током тог периода (више од 100 милиона долара) за испоруке руског гаса Москва никада није апострофирала, и није користила као средство за притисак на локалне политичаре. Фазни механизам отплате дуга, који је на снази од 2009. године, развијен је заједно са представницима сарајевског "Енергоинвеста" и, са комерцијалног становишта, нуди најповољније могуће услове, без наметања строгих временских рокова босанскохерцеговачкој компанији. Упркос чињеници да чак 15% дужничких обавеза остаје неиспуњено, "Гаспром експорт" наставља да снабдијева Босну и Херцеговину једним од еколошки најприхватљивијих фосилних горива, годишње обнављајући уговоре са својим партнерима из БиХ.

4. Цијена "Гаспромових" испорука гаса БиХ, упркос свим врстама западних санкција и покушајима неких локалних, тако да кажем "вођених" политичких личности, које због низа добро познатих околности заузимају прилично важне и високе позиције у БиХ, да им се декларативно придруже у име целе нације, чак и током кризних година не само да је остала на прихватљивом нивоу већ је представљала, и наставља да представља, најповољнију понуду на тржишту. То потврђују не само коментари локалних увозника већ и мишљења чак и отворено прозападних стручњака.

5. Руске компаније су отворене за сарадњу са БиХ у области гасификације, што подразумијева не само оптимизацију и повећање снабдијевања природним гасом већ и стварање опсежне мреже за пренос гаса и изградњу специјализованих енергетских објеката. Перспективе за такву сарадњу, њени модалитети, средства и инструменти су више пута разматрани са заинтересованим представницима из Босне и Херцеговине. У овој области је постигнут и формализован низ конкретних договора.

• Шта предлаже Запад?

Најмање петнаест година Босна и Херцеговина је систематски, свим могућим средствима, присиљена да напусти обострано корисну сарадњу са Руском Федерацијом. Реализацију наших заједничких билатералних пројеката, укључујући и оне у енергетском сектору, вјештачки блокирају поједине земље које отворено лобирају за сопствене комерцијалне интересе.

У почетку је концепт "диверсификације" извора снабдијевања Босне и Херцеговине гасом уведен у друштвено-политички дискурс земље у контексту колективног наратива Запада о потреби интеграције земље у паневропски енергетски систем. Босанскохерцеговачкој држави је речено да постизање пуноправног чланства у ЕУ захтијева строго поштовање правила које је утврдила Европска унија. Неће се сви сјетити, али тада је "Јужна интерконекција" чак била позиционирана као такозвани "Пројекат од заједничког интереса за Енергетску заједницу и ЕУ", а значајна финансијска средства за реализацију ове инфраструктурне иницијативе су понуђена преко европских банкарских институција попут ЕБРД-а и ЕИБ-а.

Накнадно, као што је добро познато, када је дошло вријеме за конкретне акције, ЕУ се повукла, и сад нико се већ дуго не сјећа европског новца. Али главни циљ Брисела је ипак остварен пошто је "Јужна интерконекција", око које не постоји консензус не само на државном нивоу у БиХ већ и унутар саме Федерације БиХ, била постављена као нека врста "сидра" које је успорило прелазак на практичну реализацију питања изградње "Нове источне интерконекције" из Србије, будући да власти Босне и Херцеговине разматрају оба гасовода заједно.

Затим су се Сједињене Америчке Државе активно укључиле у питање "осигуравања енергетске сигурности" БиХ. Видјевши прилику да унаприједе сопствене економске интересе на Балкану и избаце геополитичке "конкуренте" из региона, администрације Џозефа Бајдена, а касније и Доналда Трампа, пратећи добро провјерену на Европљанима "шему", почеле су да промовишу сопствени течни природни гас (ТПГ) у БиХ. Закон о "Јужној интерконекцији", кршећи све фундаменталне принципе који проистичу из Општег оквирног споразума за мир у БиХ, договореног 1995. године у америчком граду Дејтону, прогурали су Американци у оба дома Парламента ФБиХ без обзира на интересе политичких представника хрватског народа.

Након што је тако својим рукама створио још један "апсцес" у унутрашњим политичким сукобима БиХ, Вашингтон је брзоплето осмислио "панацеју" способну, како тврди, да уједини Бошњаке и Хрвате око "заједничког економског добра" и "спаси БиХ од непоузданог и непрофитабилног руског гаса". Након што је прогутало ову "љековитију пилулу", Сарајево, као што се чини да се види преко Атлантика, требало би да слиједи примјер Брисела тако што ће се потпуно одрећи исплативих испорука руског гаса, преоријентисати се ка скупљем америчком ТПГ-у и добровољно пренијети контролу над будућом гасном инфраструктуром земље, и повезаним потенцијалним приходима, на одређено америчко "приватно предузеће" на период који ће такође дефинисати званичници са друге стране океана. И све се то, треба имати на уму, и даље промовише под добрим именом "диверсификације".

• Шта имамо на крају крајева?

Тренутно западни "партнери" Босне и Херцеговине користе сва расположива средства да у свијести њених лидера усаде лажну идеју да је енергетска сарадња са Русијом штетна, демонизујући не само политику Москве већ и стварне примјере успјешне интеракције која, као што смо напоменули, траје скоро пола вијека. У покушају да постигну апсолутну доминацију над енергетиком и економијом региона, они у суштини настоје да, у ствари, поробе Босну и Херцеговину, баш као што су то учинили са Европом. Европске институције и истраживачки центри већ признају да је одбијање руских енергетских ресурса довело до колапса цјелокупне економске моћи ЕУ, најтеже погађајући индустријске секторе њених најразвијенијих чланица. Према подацима Евростата, од увођења ограничења против Русије ЕУ је преплатила "плаво гориво" за приближно 200 милијарди евра, иако многи стручњаци процјењују да је та сума много већа. Сједињене Државе, пошто су биле у могућности да продају гориво по очигледно надуваним цијенама у одсуству здраве конкуренције, постале су главни побједник. Већ је познато да су се, након преговора о тарифама између ЕУ и САД, европске земље обавезале да ће купити енергетске ресурсе од Сједињених Држава у вриједности од 645 милијарди евра током наредне три године.

Сличан развој догађаја, који укључује бруталан политички притисак, буквално се одвија пред нашим очима у сусједној Србији. Таква ситуација је још један упечатљив примјер који потврђује да, у тежњи ка апсолутној контроли над снабдијевањем енергентима у региону, Вашингтон неће оклијевати да чак уништи успјешно функционишући енергетски сектор једне балканске државе.

Враћајући се на концептуални апарат којим манипулишу наше западне колеге, сматрамо да је неопходно нагласити сљедећу тачку. Права "диверсификација", способна да обезбиједи држави енергетску сигурност, претпоставља приступ вишеструким изворима сировина преко независних рута испоруке. Међутим, у садашњој реалности од БиХ се једноставно тражи да слијепо замијени једног добављача, који је годинама поуздано снабдијевао земљу неопходним горивом, другим, који жели да монополизује цјелокупно тржиште и, поред тога, да преузме контролу над националном инфраструктуром за транспорт гаса. Ово више подсјећа на процес који је фундаментално супротан диверсификацији - унификацију, односно свођење свега на један, неспорни именилац. У овом конкретном случају, то је преоријентација БиХ, као и других земаља у региону, ка извору снабдијевања који је искључиво повољан за Вашингтон. Како бисмо рекли у Русији, користећи фразеологију, САД једноставно трпају све на исти калуп.

Закључно, желимо изразити наду да ће доносиоци одлука у БиХ бити вођени стварним чињеницама, а не опортунистичким политичким интересима, приликом доношења одлука кључних за економску добробит своје земље. Са наше стране, видимо важним да поновимо да је Руска Федерација увијек позиционирала сарадњу са БиХ у енергетском сектору као чврст темељ за проширење цијелог спектра руско-босанскохерцеговачких односа и јачање пријатељских и блиских веза између наших народа. Такође, треба да напоменемо да, за разлику од својих западних колега, руске компаније никада нису зазирале од фер конкуренције, стварања услова који, вјерујемо, могу истински допринијети очувању могућности за Босну и Херцеговину да добије приступачне и висококвалитетне енергетске ресурсе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.