Диплома без гаранције

Старе генерације често знају да преувеличају стара добра времена са овим које тренутно проживљавамо. Ипак су бар у једном у праву, диплома је у "оно доба" била карта за сигурну будућност, а данас је, углавном, само улазница у ред на бироу.

Кога више чуди податак да у Републици Српској више од 5.500 високообразованих људи чека посао? Вјероватно никог, а најмање је изненађено оних 400 са мастер дипломом који, такође, још увијек траже запослење. То више нису изоловани случајеви нити "погрешни избори појединаца", него образац који се понавља годинама.

Очигледно је проблем у систему, а систем нико не би да мијења. На танком леду су економисти, правници, финансијски радници, па чак и информатичари који су често помињани у контексту "сигурице" кад је радни однос у питању. Парадокс је очигледан, никад више диплома, а никад мање радне сигурности.

Ако бисмо сецирали проблем у кратким цртама јасно је да производимо кадрове за тржишта у којима за њих нема мјеста. Економиста има више него економије, а правника више него правде. И онда се дешава да дипломирани људи раде послове за које нису школовани, а фирме истовремено не могу да пронађу раднике за конкретне и практичне послове. У преводу, тржишни хаос и мијешање баба и жаба.

Некад смо бирали факултет па посао, данас посао бира нас, ако нас уопште изабере. Траже се вјештине, искуство и сналажљивост. А ми и даље гурамо генерације у систем који их припрема за тржиште које више не постоји.

Зато није проблем у томе што људи неће да раде, него што систем упорно производи занимања која не може да поднесе. То је системска грешка, а не индивидуални неуспјех.

Ово, наравно, није нова тема и о рјешењима су расправљали многи, од струке до одговорних лица, али изостаје одлучност да се она спроведу. Уписне политике морају пратити реалне потребе тржишта, а не интересе факултета. Образовање мора бити повезано с праксом, не само с теоријом.

Наша највећа грешка је то што смо колективно увјерени да је образовање циљ сам по себи. Она родитељска "заврши факултет и буди свој човјек", ма колико била добронамјерна, суштински је погрешна јер диплома треба да буде средство. А кад то средство не води до зараде и нормалног живота, људи врло брзо почну да траже друге економије, често ван граница земље.

Зато и шест хиљада високообразованих на бироу није само статистика већ крајње упозорење да је давно пробијено дно. И питање колико ћемо још дуго игнорисати очигледно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.