Давно спаљене илузије

Све илузије о некаквом заједничком дјеловању новинара или, како то воле рећи они који се за то још брину, новинарске заједнице у БиХ спаљене су поодавно, још прије десетак година.

Јавност у БиХ тада је пратила, додуше, са много мање пажње него онај Додиков, један други процес пред Судом БиХ. Троје новинара и уредника Елта телевизије нашло се тада на оптуженичкој клупи због, како су тврдили тужиоци, распиривања националне и вјерске мржње. Уз њих је био и саговорник у инкриминисаној емисији те телевизије, а повод за подизање оптужнице биле су његове, не баш благе, ријечи на рачун "Мајки Сребренице".

Милан Мандић је наводно распиривао мржњу, а новинари нису учинили ништа да га у томе спријече па су се нашли пред недавно проглашеним вануставним Судом БиХ, иако је и тада био вануставан, али у Бањалуци никоме није падало на памет да донесе закон који би регулисао ту тематику.

Али, то је нека друга прича. Она данашња главна тиче се новинара и "новинарске заједнице". Оптужено је троје Срба, а покушаји да тај непотребан и назор покренут судски процес осуде све колеге у земљи окупљене у удружењу бомбастично названим "Бх. новинари" су пропали, јер колеге из Сарајева ништа спорно нису видјеле у томе што неке њихове колеге из Бањалуке могу да заглаве у затвору јер су, ето, пренијеле нечију изјаву. Мук и тишина завладали су федералним дијелом удружења уз одбијање било какве могућности да сви новинари заједно у овој земљи дигну глас против тог накарадног потеза, данас, а и тада, вануставног Тужилаштва и Суда БиХ.

Постало је јасно да већина сарајевских, зеничких или тузланских колега не мари ни пишљива боба за професију, стандарде, солидарност. Сви су стали у одбрану политичког наратива о жртвама и злочинцима који се не смије доводити у питање па макар новинари завршили у оптужницама.
Ако је тако било прије десетак година, уопште никога не треба да чуди данашње понашање федералних медија чији су се новинари претворили у експоненте полицијско-обавјештајних структура па чак и саме прогониоце свакога ко не мисле као они, био то Милорад Додик, неки новинар из 
Републике Српске или какав твитераш чије им писање није по вољи.

Истовремено, а по угледу на политичаре из Сарајева којима су пуна уста суверености земље у коју се заклињу, а без поговора прихватају одлуке које доноси странац, и новинарима у главном граду пуна су уста слободе изражавања, поштовања новинарских стандарда и брижности за медијске професионалце, док испаљују салве лажи, клевета и клетви, подметања и манипулација чинећи свеукупну медијску слику у земљи и више него шизофреном.

Но, добро. Не смета. Тек, згодно је да буде уочено и забиљежено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.