Дани одлуке

БиХ, коју према Дејтонском мировном споразуму чине Република Српска и Федерација, у новембру слави 30 година постојања. Или би барем требало да слави, јер три деценије живимо у миру, обнављајући путеве суживота у нади да ће свако сутра бити боље и од данас и од јуче. Међутим...

Напади на Републику Српску нису престали. Само су попримили нови облик. Република Српска је званично од 9. јануара 1992. године трн у многим очима. Високи представници кидали су дио по дио, али је преживјела. А није далеко од истине да су и бројни домаћи лидери, уз овај или онај изговор, примогли да њен Устав данас изгледа далеко другачије него на почетку. 

С друге стране, чињеница је да Српска, и поред свега тога, живи и има Устав. Има та златна вриједна правила која су "бог и батина" у нормалним земљама, а таквом се, иако и она има свој Устав, не може назвати БиХ. 

БиХ је протекторат. Модерна колонија. Робовласнички посјед, а то је најмање што су заслужили обични људи свих вјера и нација под овим дијелом неба.

На томе могу да захвале оним "пријатељима" њихових политичких лидера који су махом настањени у Федерацији, јер или не знају да раде посао за који су изабрани или једноставно неће кад већ имају на располагању џокер "позови пријатеља". Па како се заломи. Њима привидно буде добро, а Српској никако јер јој, за сваки потез, какав год да био, пришију епитет рушиоца Дејтонског мировног споразума. А да иронија буде још већа то јој раде они који на свом парчету БиХ не сматрају да је 21. новембар датум вриједан обиљежавања. 

Ако чак и то оставимо по страни, прогледамо кроз прсте, оно што се не може тек тако лако изгубити из вида јесте да посљедњих мјесеци свједочимо веома опасном нападу на институцију предсједника Републике. 

НАПАДНУТА ЈЕ ИНСТИТУЦИЈА ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. И то је оно што је важно. Није у питању Милорад, Марко, Игор, Милан, Небојша нити било које друго име, али с обзиром на то да у Палати Републике Српске може да сједи само један предсједник, у овом мандату он се зове Милорад. И то су чињенице. 

Заиста је и, послије толико мјесеци, нереално да појединци и у овоме виде пут до власти. Како не виде да би, хипотетички, кад би сутра дошли на власт у ту толико сањану фотељу предсједника, могли да буду санкционисани по истом члану наметнутог закона по којем је суђено и пресуђено Додику? Или су, можда, спремни да играју како ОХР свира или можда имају обећање да је овај закон, како и многи тврде, наметнут само да би се Додик, као личност, склонио са политичке сцене јер, другачије, аман не може.

Кристијан Шмит је направио хаос. Са "пријатељима" је увео БиХ и Српску у тешко и неизвјесно доба, а хроничари времена би рекли чак вратио и у неке дане с краја осамдесетих и почетком деведесетих година. 

Република Српска има право да се брани. Мора да се брани и мора да буде одбрањена. Републику Српску у ово доба тешких одлука морају да бране сви које су грађани бирани. За све друге жеље ту су избори, па како ко прође. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.