Далеко су избори

Нисмо још ни изашли из непланске изборне 2025, а све је више оних који се већ хвале плановима за редовно изборну 2026. годину. Саопштавају нам да су спремни, да поспремају своје редове па чак и ко су им кандидати за ту и ту позицију. Е свашта од њих и овај пут!

БиХ, односно Република Српска су одавно и надалеко познате као средине у којима кампања не престаје, а како године пролазе све се више примјећује да је она, у ствари, оно око чега се врти домаћи политички живаљ - како остати на власти, односно како је се дочепати.

Политика, наравно једним дијелом и јесте то - борба за власт, али није и не може бити нормално да странке и појединци све више ствари раде само да би прикупили јефтине политичке поене. Као да нам на сваком кораку расте цвијеће, тече мед и млијеко па да имају ту могућност да се сада, након што су успјели све то да направе сјајним и бајним, посвете себи и својим потребама, циљевима, визијама.

Република Српска није мјесто за играње. Она није лоптица коју ће једни другима бацати. Република Српска и њен народ нису отирач. Они имају образ, за разлику од многих на овдашњој политичкој сцени, који себи дају много за право, а за то немају нити један једини оправдан нити добар разлог. Већ се само бахате.

Обичан грађанин, становник, како год га именовали, ове Републике има свој образ и ријеч. Обичан грађанин ове земље сам плаћа своје рачуне и већином у фенинг зна колико је дао за струју, воду и друге ствари без којих се једноставно у данашње вријеме не може.

Сваки грађанин који је посједује аутомобил зна колико кошта регистрација. Зна колико кошта та и та накнада, јер на своје име има кућу, стан, тако неко парче земље. Сваки обичан грађанин ове земље зна колико коштају хљеб, јаја, месо (сваке врсте), брашно, уље... А шта о тим цијенама знају они којима све то и још више плаћају други, понајвише они први наведени кроз порез који их чека иза сваког угла?

Лако је живјети на туђи рачун. Бити на нечијој грбачи. Тешко је бити човјек и нормално живјети од знања, рада, труда. Живјети живот достојан човјека. А многи који су остали у Српској то само сањају, док им обавезе све брже празне новчанике.

И онда управо они у чијим рукама је доста конаца судбине цијеле Републике нађу да у ово празнично вријеме говоре о плановима за изборе 2026. године.

А да ствар буде гора, ми (мислим на Републику Српску), не знамо ни ко нам је за предсједника изабран на пријевременим изборима који су одржани прије мјесец и нешто дана.

Републици Српској су потребни озбиљни, школовани људи, истинске патриоте, а њих има у свим генерацијама. Они треба да се ухвате у коштац са оним што је потребно обичном човјеку да буде срећан, насмијан и задовољан. Избори су, на крају, при самом крају те листе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.