Цваја

Двадесет марака или ти такозвана "цваја" је, ако узмемо недавни случај суђења оптуженом за мито, нулта толеранција на корупцију.

Одлично свака част, ако је таква толеранција ,корупцију ћемо брзо искоријенити,

Међутим, као и у сваком случају има оно велико АЛИ, ова толеранција како ствари стоје и како видимо из судске праксе изгледа једино вриједи за рају, обичног возача. Онај коме "не горе свјетла на возилу" и ко полицајцима остави  у ауто 20 КМ након што се упозна да је казна 40 КМ, а пола мања ако плати у року, иде на суд. То је Боже моје казна се плаћа у банци, а не полицајцима и то је корупција јака, мора да се процесира.

Истовремено, у судницама се воде маратонски процеси у предметима тешким десетине милиона против високих функционира који неријетко завршавају ослобађајућим пресудама. Докази тужилаштва на крају доведу до тога да кривице ту изгледа нема, а ни штете. Процеси се развуку да и оптужени забораве шта је поента, док милиона нема па нема. Тако смо у поновљеном поступку против бившег премијера, који је прво ослобођен оптужби за злоупотребе кредита од 19 милиона, сазнали да штете изгледа нема. Спорна потраживања неплаћеног кредита су, према изнесеним доказима, продавана и препродавана. Прво их је за много мање пара купио приватник па их затим препродао фирми која је била јемац за кредит. Круг се затворио, а сада се  поставља питање да ли је ико на крају оштећен или је штета, као и одговорност, елегантно нестала у рачуноводственим колонама.

У другом предмету, високи функционер и политичар  је пред  судом ослобођен оптужби за трговину утицајем у вези са издавањем употребне дозволе. Суд је рекао своје нема кривице.

Статистика каже да је број кривичних дјела са обиљежјем корупције у првих осам мјесеци 2025. мањи за 28,6 одсто него лани. Можда је корупције заиста мање. Ипак,  можда је само прецизније одмјерена  до 20 марака. Изгледа да се ситна корупција  лако доказује,  док крупна, она која пролази кроз кредитне и управне одборе и милионске уговоре, често заврши у зачараном кругу „нема штете,  нема кривице“.

Како је давно записао Оноре де Балзак "иза сваког великог богатства стоји злочин". Код нас, изгледа, иза сваког малог мита стоји пресуда  док се за велике корупције још тражи параграф.

Борба против корупције не мјери се само бројем подигнутих оптужница, нити статистичким падом пријављених дјела. Мјери се досљедношћу. Ако је мито од 20 КМ кривично дјело ,  а јесте  онда и одлуке о кредитима, продаји потраживања и управљању јавним новцем морају имати једнако јасан и увјерљив судски епилог. У супротном, остаје утисак да правда има оштрину према ситним прекршајима, док пред крупним предметима често постаје милоснија и опрезнија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.