Чудна логика

Софтвер изазвао хаос у исплати плата. Нова је ово заврзлама која је задесила "Жељезнице Републике Српске". И не треба да чуди што је до овога дошло, с обзиром на то како се владајуће гарнитуре деценијама односе према овом јавном и стратешком предузећу.

Годинама се врши некаква модернизација. Колико ја она успјешна и добра, говори и недавни примјер када је софтвер, који је скупо плаћен, "пролупао" и довео до правог хаоса приликом исплате плате.  При томе треба поменути да је око 90 одсто запослених на минималцу.

Нажалост, није ово једино што је надреалистички обиљежило рад овог јавног предузећа у посљедњих неколико деценија. Иако кубуре са недостатком посла и константним минусима, који су достигли вриједност већу од 300 милиона марака, недавно је за реконструкцију зграде дирекције у Добоју потрошено неколико милиона марака. Да се ушушка и буде удобније у њој. Оно што је занимљиво јесте да запослени у овој дирекцији, што је прави куриозитет, крећу на посао око пет ујутро, јер ко мало закасни - остаје без столице. Пуно примљених радника, а мало столица.

Онда је купљено и око 20 путничких аутомобила. Остаје нејасно да ли то садашње руководство настоји да прошири посао и почне се бавити рецимо доставом хране, како би упослили један дио радника.

Можда су на овај начин жељели покрити трошкове ангажовања једног приватног предузећа које би требало да у једном дијелу очисти пружни појас обрастао густим, а на неким мјестима готово амазонским растињем. Вриједност посла ситница, пар стотина хиљада марака. Треба за претпоставити да су овакве и сличне пословне потезе вјероватно осмислили савјетници, којих има око двадесетак, а који имају загарантоване менаџерске плате.

Висином личних примања могу се похвалити и директори, који по шест и седам пута имају веће плате од обичне раје. Њихова примања су већа и од оних које има рецимо премијер или предсједник Републике Српске. И то можда не би било спорно да предузеће позитивно послује. Заправо оно позитивно послују, али у минусу. И тако годинама. И нико није  одговарао због свега наведеног.

Нико, никада, није хтио ни да се позабави пословима из теретног саобраћаја, јер путничког готово да и нема. Број путника се свео на десетак. Али буквално. И само стање инфраструктуре осликава сав хаос који деценијама влада у овом предузећу. Жељезничка станица у Бањалуци, која би требало да буде слика и прилика, не само овог јавног предузећа, већ и града на Врбасу, обрасла је у коров. Ако не знате како изгледа амброзија и дјеци требају одређене биљке за хербаријум, слободно дођите. Што би рекао Миладин Шобић, права жељезничка туга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.