Четири милиона

Четири милиона марака за нешто више од четири године зарадио је Нијемац Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје као високог представника у БиХ, док на терену за вријеме његовог вакта није дошло ни до каквог напретка. Напротив, одлуке овог Нијемца изазвале су једну од највећих политичких криза у БиХ.

Тако испаде да нереално и слободно можемо рећи неоправдано велика плата, умјесто да буде подстрек Шмиту да помогне да у БиХ дође до помирења, му је изгледа  омогућила да још више продуби разлике међу људима.

На друштвеним мрежама све је више ријечи које подсјећају на прошлост, на оне најмрачније тренутке наше историје. Све више се јављају стари наративи и националистичке подјеле и чак позиви на ратни обрачун.

Управо у том контексту поставља се питање зашто је Шмит, кога у Српској сматрају илегалцем, добио овако висок износ и чиме га може оправдати?

Он инкасира износ који звучи као да је награда за неко посебно "тешко" и великодушно дјело. Према неким процјенама, Шмитова плата, уз додатке, може досегнути и до 40.000 евра мјесечно и боље је плаћен од свог канцелара Фридриха Мерца.

Стручњак међународног права Срђан Перишић сматра да је поменути  Шмит "добро плаћен за рушење Републике Српске" и да његова мисија није помирење, већ имплементација политике која фаворизује одређене политичке интересе, често на штету стабилности и суверенитета БиХ.

Перишић још подсјећа да су најплаћенији они прљави криминални послови, што може да  нас упути, оправдано или не, чему служе овако високе накнаде!

Такође, стварност и дешавања у БиХ говоре да Шмитова плата није утрошена за дубље помирење, није ни  за правду, већ, чини се, за спровођење сумњиве политике која никада није имала подршку свих. Политике коју Европа, која се куне у људска права, покушава да његовим рукама прогура да би она остала чиста пуританка.

Иако се високи представници често позивају на "европске вриједности", њихова пракса укључује наметање одлука које нису подржане консензусом свих. Зато је њихово дјеловање углавном доводило  до политичких криза, јачања националистичких наратива и повећања тензија међу народима.

Рад "високих" због свега наведеног треба да цијенимо познатом   Аристотеловом  поруком:  "Не богатство, већ дјела показују вриједност човјека". Водећи се том мишљу  високи представник, са својим милионским примањима, оставља много питања и веома мало одговора. Тако, док се обични грађани боре за кров над главом, за правду и основна права, остаје горак утисак плате од четири милиона КМ. Када се све на крају сабере, она није награда за учињено добро, већ политике које се скривају иза маске европских вриједности. Наравно, није за све крив "високи", већ и они "ниски" који се руководе оном познатом: "Вежи коња гдје ти ага каже!"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.