Бијели хљеб за лезилебовиће

Званичници који кроје судбину ојађеним народима у БиХ изгубили су сваку мјеру и везу са реалним свијетом, а то показују и различите одлуке које се доносе у институцијама на нивоу БиХ у којима сви они поред енормних примања грабе различите бенефиције за које обичан свијет не може ни сањати да постоје.

Да апсурд буде већи, када је доношен Закон о укидању “бијелог хљеба” и када се у јавности махало како се остварују уштеде, испоставило се да је само ријеч о шареној лажи и да од те приче нема ништа. Наиме, исти они који су дигли руку да се укине “бијели хљеб”, који предвиђа да се изабраним и именованим званичницима на нивоу БиХ годину не исплаћује плата коју су имали у тим институцијама, посегнули су за “новим лијеком” за своје џепове па су поднијели апелацију Уставном суду, од којег траже да та одлука коју су донијели и за коју су дигли руку не важи за њих. Кажу да се та одлука може примјењивати само на оне који ће доћи након њих јер су они преузели мандате и изабрани су на функције када је важио Закон о “бијелом хљебу”.

Да јавашлуку нигдје краја нема, видно је и по чињеници да одређени службеници у институцијама ове земље од силних путовања којима језде изабрани и именовани званичници, возе се авионима и луксузним аутомобилима и одсједају у хотелима за пет звјездица, више не знају ко и куда крстари па не стижу између себе да комуницирају, да бизнис картицу коју користе за трошкове и средства преусмјере на другу страну, умјесто Беча за Торонто. Све то у земљи у којој обичан свијет једва саставља крај с крајем и по џеповима и новчаницима пребира да ли има за хљеб и млијеко или ће се зарад хљеба одрећи млијека за дјецу.

И док нас ојађене и испрепадане на све начине годинама трују којекаквим причама да нас штите и да у овој земљи спроводе реформе како би нас коначно након страшних ратних сукоба увели у нормалан цивилизован свијет, дотле згрћу у властите џепове новац који частан радник у једном предузећу не може зарадити за читав радни вијек. Ако се има у виду да на силна путовања путују управо они који до ухљебљења у посланичким клупама или именовања у неким институцијама нису никада нигдје отишли из своје махале или неке “вукојебине” у којој су до тада живјели, онда и није чудо што смо доведени ту гдје јесмо - до зида. Док иза говорница народу бацају маглу у очи о томе како БиХ напредује и причају приче за наивне, дотле колоне образованих одлазе преко границе тражећи своје мјесто под сунцем. Ако је јавна тајна да један посланик за четворогодишњи мандат може себи купити од примања стан, аутомобил и викендицу, онда је све јасно као дан. “Бијели хљеб” и тражење хљеба преко погаче није ништа друго до “бијели хљеб” за лезилебовиће и јавашлук који не би могла издржати ниједна уређена земља која води рачуна и о народу и о земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.