Без права на заборав

Велики Отаџбински рат, који је завршио прије скоро 81 годину, имао је егзистенцијални значај за нашу земљу. Борба се водила за само постојање државе, право нашег народа на физички опстанак. Нацистички план није био само да се отме територија Совјетског Савеза, већ и да се уништи цијело становништво путем поробљавања и физичког истребљења.

У спомен на жртве ових трагичних, нехуманих дјела, 19. април је, указом предсједника Русије Владимира Путина, проглашен Даном сјећања на жртве геноцида над совјетским народом, који су починили нацисти и њихови саучесници током Великог отаџбинског рата 1941-1945. година Избор датума је дубоко симболичан: 19. априла 1943. године издат је Указ бр. 39 Президијума Врховног совјета СССР-а "О кажњавању нацистичких зликоваца кривих за убиство и мучење совјетских цивила и заробљених војника Црвене армије, шпијуна, издајника из реда совјетских грађана и њихових саучесника". Први пут је на државном нивоу дата правна оцјена намјерној политици истребљења цивилног становништва наше земље.

Правно образложење

Према Конвенцији УН о спречавању и кажњавању злочина геноцида, геноцид се дефинише као радње усмјерене на уништење националне, етничке, расне или вјерске групе. Против становника окупираних територија Совјетског Савеза нацистички освајачи и њихови саучесници користили су свих пет службено признатих облика геноцида: убиство чланова групе, наношење тешких тјелесних и менталних повреда, стварање услова срачунатих на физичко истребљење, мјере за спречавање рађања и присилно премјештање дјеце из једне групе у другу.

Признање геноцида над совјетским народом заснива се на одлуци Међународног војног трибунала у Нирнбергу од 1. октобра 1946. године. Његова пресуда јасно и недвосмислено наводи: "Злочини против цивилног становништва описани горе су монструозни. Предочени докази показују да су, барем на Истоку, масовна убиства и злочини почињени, не само у сврху сузбијања опозиције и отпора њемачким окупационим снагама. У Пољској и Совјетском Савезу ови злочини били су дио плана чији је циљ био елиминисати цјелокупно локално становништво путем протјеривања и истребљења да би Нијемци колонизирали ослобођену територију." Иако пресуда Нирнбершког трибунала још није могла користити термин "геноцид", који је добио званично правно признање тек 1948. године у посебној Конвенцији УН, она је у суштини утврдила најважније елементе овог злочина у поступцима нациста: намјеру да се дјелимично (упоредо са протјеривањем) истријеби становништво окупираних територија на расној и националној основи, као и везу између те намјере и почињених кривичних дјела.

Милиони жртава геноцида

Нацисти су систематски истребљавали цјелокупно становништво наше земље, без обзира на етничку припадност, расу или вјеру. Више од 27 милиона совјетских грађана, укључујући цивиле, постало је жртвама нациста и њихових сарадника током Великог отаџбинског рата. Међу цивилним становништвом наше земље, према историчарима, приближно 14 милиона људи постало је жртвама немилосрдне нацистичке политике истребљења. Конкретније, најмање 7,4 милиона људи је намјерно убијено (стријељано, спаљено, живо закопано) од стране нацистичких крвника. Тешки рад у концентрационим логорима и нехумано поступање довели су до мучне смрти још 2,2 милиона људи. Више од милион дјеце и малољетника смјештено је у концентрационе логоре. На територијама под непријатељском окупацијом, преко 4,1 милион људи прерано је умрло од општег погоршања животних услова, болести и глади. Најмање милион људи умрло је током опсаде Лењинграда - највећег ратног злочина у историји.

Докази

Архивски документи садрже хиљаде доказа о нацистичким злочинима. Да наведем само један. Из Извјештаја Сеоске комисије за истраживање злочина нацистичких освајача о злочинима окупатора на територији сеоског савјета Верхне-Грунски Кореневског округа Курске области, 30. јула 1943. године: 7. марта 1943. године, Иља Васиљевич Орехов, рођен 1882. године, сакрио је коња у прољећну сламицу у свом дворишту, открили су га њемачки војници па је стријељан на лицу мјеста. Никита Јаковљевич Олејников, грађанин сеоског савјета Верхне-Грунски у селу Нижња Груња, рођен 1882. године, одбио је 5. марта 1943. године чистити снијег с цесте због тешке болести. И због тога га је погубио њемачки официр задужен за цесте.

Истребљење изгладњивањем

Једна од кључних компоненти била је нацистичка политика усмјерена на намјерно истребљење народа СССР-а, геноцидна стратегија глади.

Уочи инвазије на Совјетски Савез нацистичка бирократија разрадила је геноцидни "План глади", усмјерен на масовну смрт десетина милиона људи. То је подразумијевало да ће се брзим заузимањем житарица на југу земље све залихе хране преусмјерити на снабдијевање њемачке војске и њемачких грађана, како не би искусили тешкоће рата. Дакле, становници нецрноземних територија европског дијела Совјетског Савеза, као и сви већи градови СССР-а, били су осуђени на глад већ зиме 1941/1942. године. Број људи који је требало да буду истријебљени током овог периода нацистички лидери процијенили су на 20-30 милиона.

Директиве су отворено наглашавале не само економске, већ и етничке темеље истребљења, тврдећи да су Руси наводно "одувијек били исконски непријатељи Нијемаца". План је у потпуности одобрило руководство Рајха, а његово спровођење започело је 1941. године на окупираним совјетским територијама. Иако нацисти нису у потпуности остварили своје циљеве, најмање пет милиона људи постали су жртве стратегије намјерно оркестрираног изгладњивања.

Идеја "животног простора"

Један од кључних концепата нацистичке идеологије био је термин "животни простор" (Lebensraum). Означавао је територију коју је требало да нацисти заузму ради накнадног пресељења вишка свог њемачког становништва. Други важан циљ био је стицање њених ресурса: плодног тла и минерала. Хитлер је прогласио одрицање од колонијалних освајања на другим континентима и најавио обнову "источне офанзиве" у Европи, коју су некада подузели средњовјековни Нијемци.

Огромна већина аутохтоног становништва источне Европе, у очима нацистичке елите, била је класификована као расно инфериорни словенски подљуди. Међутим, бројчано су надмашивали Нијемце: 1941. године Совјетски Савез је имао популацију од приближно 196 милиона, док је Трећи рајх имао само око 90 милиона. Нацистички рат против СССР-а планиран је од самог почетка да би била елиминисана ова бројчана надмоћ и нанијети демографски губици непријатељу од којих се никада неће опоравити. Трећи рајх је намјеравао да заузме жељене територије масовним истребљењем становништва СССР-а ради каснијег насељавања од стране њемачких колониста. Нацисти су користили геноцидне методе и у окупираним државама Европе. Један од најтрагичнијих примјера овога на Балкану је концентрациони логор Јасеновац, гдје је страдало око 500.000 Срба и 200.000 људи других националности. То служи као снажан доказ антиљудске природе нацизма. Овдје желим још једном да изразим захвалност Републици Српској и њеном руководству на принципијелном ставу о значају очувања историјског сјећања на милионе невиних жртава фашистичких освајача у Другом свјетском рату.

Очување историјског сјећања

Посљедњих година Русија сваке године 19. априла обиљежава Дан уједињених акција да би овјековјечила сјећање на оне који су страдали од руку нацистичких крвника и саучесника.

Историјски значај признавања геноцида над совјетским народом током Другог свјетског рата више пута је наглашаван на највишем владином нивоу. Као што је предсједник Владимир Путин истакао на састанку руског организацијског одбора "Побједа" 2. јула 2020. године: "Нацисти су планирали да колонизују територију Совјетског Савеза и намјеравали су да истријебе или поробе све који су тамо живјели - Словене и људе других националности - те да их лише језика и културе. Ови злочини нациста и њихових саучесника, геноцид над народима Совјетског Савеза, немају рок застарјелости. И та процјена мора бити неповредива у нашем законодавству и у систему међународног права."

Спречавање понављања

Данас, када Запад јавно негира геноцид над совјетским грађанима, кључно је преносити историјску истину засновану на чињеницама. Посебно с обзиром на то да Европљани не само цинично покушавају да прекроје историју Другог свјетског рата, већ и помажу савремене нацистичке присталице у Кијеву. Истовремено Брисел тврди да поштује међународно право и "универзалне људске и демократске вриједности". Међутим, ови двоструки аршини и лицемјерје брзо постају очигледни. Умјесто да се укључе у искрен дијалог и изграде заједничку безбједносну архитектуру у Европи, како је Русија више пута предлагала, европске земље су гајиле русофобне осјећаје у Украјини, подстицале је на рат с Русијом, занемарујући судбине и животе обичних људи, систематски торпедовале процес преговора и настављају то активно да чине.

Русија одлучно намјерава да тражи поштовање историјске истине и признавање непобитне чињенице геноцида почињеног над совјетским народом. С тим у вези министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је нагласио: "Ови злочини немају рок застарјелости. Наша морална дужност је да спријечимо заборав прошлости и да се на сваки могући начин боримо против ширења деструктивних идеја ксенофобије, русофобије, расизма и неонацизма."

Дан 19. април ће бити дан жалости и сјећања - дан када ће цијела Русија поклонити главу у знак сјећања на милионе невиних жртава. Наша земља се одлучно залаже за очување историјске истине о овим страшним догађајима, као и о Другом свјетском рату у цјелини. Досљедно се боримо против оживљавања нацизма у било којем облику и позивамо све одговорне чланове међународне заједнице да сарађују у овом праведном циљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.