Бетоном против природе

Сјеча врба уз Врбас у Бањалуци није само још један грађевински захват већ је директан удар на идентитет града. Стабла која су вијековима обликовала обалу и била њен заштитни знак нестају готово преко ноћи, као да су сметња, а не вриједност.

Све више дјелује да се природа подређује бетону зарад пројеката који можда доносе политичке поене, али бришу оно због чега је ова ријека посебна.

У овом контексту, не може се не подсјетити на поруку из пјесме Ђорђа Балашевића "Не ломите ми багрене", која је постала општи симбол упозорења на однос према природи.

У овом случају не можемо да се не запитамо да ли је ријеч о незнању или бахатости, тешко је рећи, али посљедице су исте неповратно мијењање лица Врбаса. Иако су градске власти најавиле кажњавање одговорних, чак смијенили надзорни одбор, штета је већ учињена и неповратна.

Садња нових стабала не може то да надокнади, јер је питање да ли ће их дочекати наши унуци. Осим тога, можда их униште опет неки неупућени радници или вандали којих нажалост не мањка.

Што је још горе умјесто признања кривице поново смо добили политичка препуцавања и пребацивања одговорности с једних на друге. Град тврди да су Воде Српске дале сагласност на пројекат, а ови да са тим немају везе.

Док се они препуцавају обале Врбаса остају пусте, а реакције грађана потврђују да је ово кап која прелива чашу. Међу њима је и инфлуенсер Милош Орлић. Он је у свом обраћању оголио суштину проблема потребу да се све униформише, бетонира и прилагоди шаблонима, без разумијевања онога што Врбас чини јединственим. Његова порука, иако емотивна, отвара легитимно питање зашто се природна аутентичност жртвује зарад лоше копираних урбанистичких рјешења?

С друге стране, нико разуман није против уређења обале јер шеталишта и рива уз Врбас заиста могу бити вриједни пројекти, али само ако се раде с мјером и поштовањем према природи. Овдје то очигледно није био случај и умјесто складног рјешења, добили смо грубе интервенције које бришу природни карактер простора.

Зато се намеће важније питање од саме сјече ко је за ово одговоран, да ли су то радници који извршавају налоге или они који су пројекат осмислили, одобрили и надзирали? Овакав резултат не одаје утисак стручности и промишљеног планирања, све супротно од тога.

Упозорења Центра за животну средину да се ради о наставку уништавања обале додатно забрињавају. Ако је ово правац развоја, онда се с правом треба запитати да ли градимо љепшу Бањалука или је полако лишавамо онога по чему је била препознатљива? Давно је написао Роберт Грин да у природи нема награда ни казни и да постоје само посљедице. Код нас је то природни екоцид и уништавање препознатљивости Бањалуке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.