Беспомоћни пред бирократијом

Бирократија историјски побјеђује свугдје гдје се појави. Чувено је то запажање њемачког социолога Макса Вебера изречено прије више од једног вијека али и данас, по свему судећи, изузетно релевантно.

Наиме, у Републици Српској, наизглед једноставна промјена посла за радника који је уједно и родитељ преко којег је дијете здравствено осигурано крије једну бирократску зачкољицу која многе ухвати неспремне. Када родитељ промијени послодавца, његово дијете аутоматски остаје без осигурања све док га отац или мајка поново не пријаве на исто.

Према тврдњама институција то је обавеза, што и звучи као логичан корак у систему, међутим у реалности велики број родитеља за то не зна, па доспијевају у непријатне ситуације попут оних да буду приморани да плате преглед за малишане или пак остану без неопходне здравствене услуге. Мајке и очеви суочени с овом ситуацијом често буду збуњени и фрустрирани јер је њихов примарни фокус након промјене посла адаптација на ново окружење, а мисао о поновној административној процедури за дјечије здравствено осигурање ријетко им падне на памет.

Ова законска обавеза у доба свеопште дигитализације без претјеривања се може окарактерисати као беспотребна или бесмислена бирократска процедура, јер би подаци о осигурању родитеља, а самим тим и дјеце, требало аутоматски да се ажурирају унутар система. Грађани у 21. вијеку очекују да се бирократске ствари рјешавају "саме од себе", без додатног терета по њих. Што је више него и оправдано очекивати у ери у којој једним кликом потврђујемо банкарске трансакције, купујемо широм свијета, попуњавамо електронске пријаве, али зато наше установе и даље вјерују у супермоћ папирне потврде и ручне пријаве.

Колико је систем немаран да прилагоди своје захтјеве реалном животу обичног човјека, свједочи и чињеница да су грађани Српске тек прије мјесец и по добили могућност да онлајн закажу термин како би поднијели захтјев за израду пасоша. У региону та могућност постоји годинама, као и море других за које ми још нисмо ни чули.

Систем мора себе прилагодити грађанима, а не обрнуто. Јер, у здравом друштву, здравствено осигурање дјетета не би требало да зависи од тога да ли је родитељ био довољно информисан, већ од тога да је друштво урадило све да га заштити.

У мору информација које свакодневно примамо засигурно до ушију многих неће доћи оне о бирократским процедурама па би можда аутоматизација процеса или директна информација клијентима био корак напријед да се  родитељи не затекну у непријатној ситуацији када је здравље њиховог малишана у питању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.