Базен жртва политике

Грађани Бањалуке поново су свједоци већ виђених сценарија "политичког рата" љутих противника и борби за моћ преко њихових леђа. Овог пута у фокусу је Градски олимпијски базен у Бањалуци, спортска и друштвена институција која би могла да постане колатерална штета у сукобу моћника.

Оптужбе лете с обје стране, једни говоре о криминалу и прању новца, други о политичким опструкцијама и саботажи. Међутим, нико се озбиљно не бави питањем гдје је заиста проблем, шта је истина и ко ће сносити одговорност што ће више од хиљаду дјеце остати без мјеста за тренинг, а грађани без јединог олимпијског базена у граду.

Градоначелник Драшко Станивуковић тврди да је СНСД-ова већина у Скупштини града укидањем гранта од 900.000 КМ фактички затворила базен. По њему, тих средстава ионако није било довољно за основно функционисање па је предложено додатних пола милиона за реконструкцију дотрајале опреме. Насупрот томе, Љубо Нинковић из скупштинске већине износи бројеве, да је већ потрошено 770.000 КМ, те уз додатних 500.000 буџет за базен је 1.270.000 КМ. То је, тврди он, више него претходних година те најављује да ће изнијети доказе о криминалним радњама у управи ЈП "Аквана" које газдује базеном.

С друге стране, док се политичари надмећу, челници базена су без чекања расплета ставили кључ у браву. Грађани с правом питају зар није било могуће пронаћи привремено рјешење, организовати састанак, преговоре за рјешавање кризе и сачекати тај расплет? Умјесто борбе за опстанак, управа базена се прва предала.

Све нам ово шаље јасну поруку да нису важни грађани ни корисници, ни спортисти. Важни су само страначки интереси и да се неко представи као жртва у јавности и тиме профитира у политичкој арени. Сви актери у овом сукобу користе базен као политички алат за пребијање својих интереса преко леђа грађана. Умјесто да заједнички сједну и предоче чињенице, анализе трошкова и рјешење, ми од надлежних добијамо свађе, популизам и замагљивање одговорности. Док се лицитира милионима, нико не износи конкретне податке гдје је отишао новац из претходних година, зашто су трошкови све већи, да ли су улагања била оправдана. Остаје без одговора ко ће грађанима надокнадити штету за већ купљене сезонске карте.

Ова ситуација показује суштинску немоћ институција и потпуну одсутност политичке културе. Зато није чудно што тачно звучи стара изрека "Кад се слонови туку, страда трава". Нажалост, у оваквим случајевима трава су грађани који плаћају казну због своје незаинтересованости за политику и олаког давања повјерења на изборима. Платон је давно рекао: "Највећа казна за незаинтересованост за политику јесте да вас на крају води неко гори од вас", који ће се на крају договорити по оном старом принципу "Ја теби, војводо", ти мени, сердаре", док ће цех платити раја, а нит има војводе, нит сердара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.