Бањалука није сценографија за политички филм

Постоје политичари који вјерују да је политика рад. А постоје и они који вјерују да је политика сцена.

Драшко Станивуковић је прије пет година у Бањалуку дошао као политички перформер. Са камерама, драматичним наступима и сценаријима који су личили на филмове у којима је он увијек био главни јунак. У том тренутку многи су то гледали као освјежење – као енергију младости која ће донијети промјене. Пет година касније, показало се да је много лакше играти главну улогу у политичком перформансу него водити град. Све раме уз раме са главним негативцем у његовом сценарију прије пет година – Игором Радојичићем.

Зато је сукоб са премијером Републике Српске Савом Минићем био много више од политичке расправе. Био је тренутак у којем је сценографија почела да се руши, а стварност да избија на површину.

Јер, иза камера и великих ријечи остаје Бањалука. А она данас није филмски сет него град са стотинама проблема.

То нису ријечи опозиције. То су ријечи људи из самог тима градоначелника који су јавно рекли да град има на стотине отворених питања. Од вртића и паркинга до комуналних услуга, инфраструктуре и функционисања јавних установа. У таквој ситуацији одговоран политичар би радио једно – сјео би за сто и почео да рјешава проблеме.

Али Станивуковић ради оно што ради већ пет година: када проблеми постану превелики, извади се нови сценарио.

Једном је то био велики пројекат. Други пут спектакуларна најава. Трећи пут политички сукоб.

Овај пут то је био покушај политичког перформанса против премијера Републике Српске.

Проблем са таквом политиком је једноставан: она може трајати кратко, али не може трајати вјечно. Јер сваки филм има крај, а стварност остаје.

А стварност је да је Бањалука град који тражи озбиљан рад.

То значи мање перформанса, а више одговорности. Мање сцена за камере, а више састанака на којима се рјешавају проблеми. Мање великих политичких прича, а више конкретних одлука.

Град величине Бањалуке не може се водити као сценографија за политички филм.

У том смислу, треба рећи И једну ствар која је данас постала потпуно јасна.

Премијер Републике Српске Саво Миниц је, можда И ненамјерно, помогао да се до краја оголи суштина цијеле приче. У тренутку када је политички перформанс требало да постане нова сцена у којој ће се продавати још један сценарио о великим сукобима И још већим обећањима, појавио се неко ко је тај сценарио једноставно прекинуо – стварношћу.

А стварност је једноставна.

Бањалука није филмски сет.

Бањалука је град са стотинама проблема. И зато се данас десило нешто што Станивуковић очигледно није планирао. Умјесто да од још једне политичке представе направи трамполину са које ће одскочити у нову епизоду своје каријере, добио је нешто много теже.

Добио је истину о Бањалуци. И то не као одскочну даску – него као под на који је треснуо. Јер политика може неко вријеме личити на филм.

Али, на крају се увијек заврши у стварности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.