Бањалучка урбана душа

У Сарајеву је прије десетак дана, тачније 2. децембра, умро књижевник Ирфан Хорозовић. До почетка деведесетих година прошлог вијека и рата у Босни и Херцеговини Хорозовић је и као човјек и као писац на начин скоро метафизички био везан за ужи завичај и родни град, а тај град је Бањалука гдје се родио 27. априла 1947.

Велики југословенски и хрватски сликар Миљенко Станчић, који је цијелог живота био и остао везан за родни Вараждин, знао је рећи како је провинција његова мјера. У великој Југославији, Бањалука је без сумње била провинцијски град, а Хорозовић је ту Бањалуку без икаквог комплекса сматрао својом мјером. С људима и ауторима попут Коље Мићевића и Ранка Рисојевића примјера ради, од Бањалуке је покушавао правити важно мјесто у култури, између осталог и преко издавачке дјелатности (тадашњег) "Гласа". Такође, између ових писаца постојала је поетичка сродност и паралеле. 

Примјера ради, након што је прочитао прву Хорозовићеву прозну књигу  "Талхе или шедрвански врт" Коља Мићевић је написао пјесму "Мистични срх" и уврстио је у циклус "Очај и бес". Пјесма је посвећена Ирфану Хорозовићу, а њена прва четири стиха добро сажимају дух цијеле књиге, а неко би можда казао и цјелокупног дјела Хорозовићевог: 
С туробнога турбана
сипа се сенка сивила,
а моја душа урбана
у грч се неми извила.

ТАЛХЕ

За Мићевића је прва Хорозовићева књига била вишеструко инспиративна, па је поводом ње, осим цитиране пјесме написао и изврстан есеј у којем стоји: "Талхе су неоспорно дело још веома младог писца. Било би, међутим, погрешно, а у најмању руку и иронично, извући, на основу његове младости, закључак да од њега треба очекивати и боља остварења, односно да су 'Талхе' само етапа у његовом развоју. 'Талхе или шедрвански врт' је књига која чудновато пориче ауторову младост. 

Талхе, то је дефинитивна књига". То је заправо  она врста прозне књиге која као да се колеба између  збирке прича и романа. Поново Коља Мићевић:  "Иако је стотину и педесет страна ове књиге испуњено одвојеним целинама, које се лако могу читати као приче за себе, важно је нагласити да су 'Талхе' не збирка прича, него јединствена целина, роман. Кад прихватимо ту одредницу лакше ћемо осетити чврстину форме коју Хорозовић врло доследно и успешно остварује кроз привидни неред и да се преплићу из једне у другу целину, чак и онда кад нам се причини хаотичност". 

БАЊАЛУКА, ЗАГРЕБ, САРАЈЕВО

Три су града нарочито обиљежила књижевно стваралаштво Ирфана Хорозовића. Први и неприкосновено најважнији је Бањалука. Тај је град привилеговани топоним у његовој прози, средиште литерарног свијета Хорозовићевог. Загреб је мјесто Хорозовићевог студирања, учења књижевности, тамо Хорозовић постаје књижевни калфа и умјетнички се формира, тамо стасава читава једна књижевна генерација чији је он важан дио, генерација која је имала својеврстан заједнички ненаписани манифест и која се касније поетички разишла, али њени представници су и данас међу најважнијим савременим књижевним именима овдашњим. 

Загреб је такође почетком деведесетих био и мјесто Хорозовићевог егзила, а и касније је био град у којем се објављују Хорозовићеве књиге, град у којем његова дјела имају значајну и благонаклону рецепцију. Напокон, ту је Сарајево, град у којем је овај аутор провео три непуне посљедње деценије свог живота, град у којем је први пут објављена већина његових дјела. У једном антологијском избору генерације загребачких борхесоваца, они се поименице овако набрајају: Алберт Голштајн, Павао Павличић, Горан Трубусон, Ирфан Хорозовић, Ненад Шепић, Драго Кекановић. 

По ријечима једном млађег критичара њихово прозно писмо је доминантно обиљежено фантастиком, а као "главне заједничке црте њихове поетике обично се наводи распад просторно-временске каузалности, екстериторијалност и екстемпоралност, нестанак психолошке карактеризације, опис сведен на коментар, склоност бесмислу, парадоксу, оксиморону и паралогичким спекулацијама, изразита књишкост, метатекстуалност и интертекстуалност те пребацивање с поља референције са стварног живота и социјалне средине на језик и књижевност". У том смислу заиста постоје изразите сличности између прозних првенаца Павла Павличића, Горана Трибусона и Ирфана Хорозовића односно у књигама "Лађа од воде”, "Завјера картографа” односно већ помињаним "Талхама или шедрванском врту". 

ОРИЈЕНТ И ЗАВИЧАЈ

Борхес је био под великим утицајем оријенталног начина причања и "Хиљаду и једне ноћи" и тај се аспект Борхесовог утицаја најбоље види управо код Хорозовића. Ријечима оновремених критичара у "Талхама" се појављује галерија ликова имагинарног родослова, док се наративни поступци мијешају и остављају дојам да се има намјера приказати хроника успона и пада једне породице. 

"Прича почиње тамо гдје би обично требала бити завршена, а фабулација је тек у служби психолошких пасажа, који мјестимице прелазе у снажне интроспекцијске дионице". Кроз два дијела ове књиге: "Причања Багрема Џафера Талхе" и "Хронику породице Талхе" Хорозовић нам говори о - како би рекао Мићевић - припадницима и отпадницима једне породице. Свака од ових прича, међутим, упркос припадности већој цјелини варира и неке засебне мотиве. У контексту генерације с којој је улазио у књижевност, Хорозовић је вјероватно најдуже остао вјеран њиховој заједничкој младалачкој поетици. 

Својеврстан раскид с њом донијеће тек ратна трагедија и одлазак из завичаја. Мада много истакнутији као прозаик, Хорозовићева прва књига је заправо књига пјесама, а звала се "Звечајско благо". У том наслову се такође симболички огледа његова нераскидива веза с Бањалуком. У Сарајеву је Хорозовић ожаљен као класик и један од највећих бошњачких писаца двадесетог и двадесет и првог вијека. Комеморација је одржана у понедјељак, 8. децембара, у сарајевском Народном позоришту, и то у заједничкој организацији Бошњачке заједнице културе "Препород”, Друштва писаца БиХ те ПЕН центра Босне и Херцеговине, а Хорозовић је сахрањен истог дана на Барама. 

Да је наша историја била мање трауматична, круг Хорозовићевог живота завршио би се, по свој прилици, у Бањалуци. Овако његова судбина бива још једна илустрација трагедије која је преломила животе ваљда свих људи између Уне и Дрине који су рођени прије почетка посљедње деценије прошлог стољећа. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.