Апсурдистан

БиХ је по много чему специфична. Луда земља, до бола. Као прво, европски је рекордер по броју оних који су у протеклих неколико деценија емигрирали из земље, на овај или онај начин. Према неким процјенама БиХ је остала без трећине становништва.

Данас у ствари нико не зна колико људи преноћи, односно осване на овим просторима, а суморне прогнозе предвиђају да би за још коју деценију могли спасти на милионче. 

Вјероватно ће то бити само стари људи и понешто политичара, који се када се приме фотеље понашају попут крпеља. 

Својеврсни смо рекордери и по висини пензија у Европи. Нажалост, негативни. Успјели су нас само надмашити Албанци и Турци. У самом врху смо и по висини иностраних дознака у односу на укупан број становника. Процјењује се да свака десета марка потрошена у БиХ потиче из неке европске државе, односно да је тамо зарађена. И да није тога ко зна шта би било. Ништа ово не треба да чуди, ако погледамо какве политичаре имамо у власти. И то на неким од најзначајнијих мјеста. Да смо нормална држава, Елмедин Конаковић одавно не би био више министар иностраних послова након многобројних афера у вези са његовим именом па и оне посљедње у којој надлежни органи испитају везе Конаковићеве партије са једним од најмоћнијих нарко-картела иза којег стоји човјек симболичног надимка Тито. 

Нажалост и даље смо једини протекторат у свијету, иако се они коју држе диригентске палице куну у некакву демократију и међународно право. Да апсурд буде још већи, тим протекторатом управља самопроглашени стечајни управник. Да апсурд буде већи, једина смо земља у свијету у којој се нешто тако доживљава као нормално од стране једног дијела локалних политичких актера бошњачке елите. Да смо својеврсни апсурдистан можемо видјети и из најновијих потеза Кристијана Шмита, који је својевремено тражио рехабилитацију једног од нацистичких официра. Након што је закувао са наметањем разних закона, а што је пратио и осветнички поход на власти Српске, овај њемачки политичар одлучио је да поново пређе црвену линију, још једном обесмишљавајући све државне институције, поручујући - ја сам врховна власт. 

Након што је преузео улогу законодавца и уставотворца, одлучио је да себи додијели и титулу међународног арбитра. Донио је одлуку да словеначкој фирми "Вијадукт", која је тужила БиХ за причињену штету и изгубљену добит, новац буде исплаћен, односно узет са јединственог рачуна на који лијежу средства од прикупљених акциза. 

Шмита треба упитати да ли је тако нешто могуће у Њемачкој. Да ли је могуће да буде посегнуто за овим новцем и он уплаћен на егзотични рачун у једном од пореских рајева - на Каналским острвима? 

Нико не зна на чије име гласи банковни рачун, што Шмиту очигледно не смета. Или можда зна ко стоји иза њега па због тога све и ради. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.