У недјељу 12 година од смрти Слободана Милошевића

Више од једне деценије дугу владавину Милошевић је почео говором 28. јуна 1989. године на Газиместану на Косову, на прослави 600 година од Косовске битке, којој је присуствовало око милион људи. Косовским Србима је тада поручио "Нико не сме да вас бије".

Био је неприкосновени лидер владајуће Социјалистичке партије Србије /СПС/, два пута предсједник Србије, а потом предсједник СР Југославије.

Десетогодишња владавина Слободана Милошевића завршена је 2000. године побједом кандидата удружене Демократске опозиције Србије /ДОС/ Војислава Коштунице на изборима за предсједника СР Југославије.

Послије побједе ДОС-а 24. септембра 2000. године, не желећи да призна пораз СПС и њен лидер изазвали су кризу која је окончана 5. октобра послије масовних демонстрација грађана широм Србије.

Милошевић је ухапшен 1. априла 2001. због злоупотребе службеног положаја.

За вријеме НАТО бомбардовања СРЈ у мају 1999. Хашки трибунал је подигао оптужницу против Милошевића због злочина током сукоба на Косову, а двије године касније оптужницу због злочина у Хрватској. Крајем 2001. оптужен је и за геноцид над муслиманима и Хрватима у БиХ.

Хашком трибуналу је изручен 28. јуна 2001. на основу Уредбе Владе Србије. Суђење Милошевићу у Хагу је почело 12. фебруара 2002. године, а умро је четири године касније.

Тијело Слободана Милошевића допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006. године, а наредног дана хиљаде људи прошле су поред његовог ковчега који је био изложен у Музеју "25. мај", у оквиру музејског комплекса у београдском насељу Дедиње.

Милошевић је сахрањен у дворишту породичне куће супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу, без државних почасти, јер то нису дозволиле градске и државне власти.

Сахрани није присуствовао нико од чланова најуже породице, који у то вријеме нису били у Србији, јер, како су тврдили, нису добили довољне гаранције за своју безбједност.

Уз смрт Слободана Милошевића и данас се вежу најразличитије приче, као што је она да није умро ујутру 11. марта 2006. године, него да је убијен дан раније у притворској ћелији.

То се поткрепљује причом да је у његовом тијелу нађен лијек који изазива стање потпуне обамрлости, неке врсте дубоког сна - налик смрти, као и да нико никада није хтио да ексхумира његово тијело како би се демантовале све бројне теорије завјере.

Медији су писали да је узрок Милошевићеве смрти био инфаркт, утврђен дан касније, послије извршене обдукције у којој су, поред холандских љекара, учествовали и руски и патолози са Војномедицинске академије из Београда, пуковници Србислав Илић и Ивица Милосављевић.

Холандски затворски љекар је двије недјеље прије смрти у крви Милошевића нашао траг лијека "рифампицин", који снижава ефекат лијекова против високог притиска које је Милошевић користио.

Токсиколошко супервјештачење Института за судску медицину Универзитета у Бону је открило присуство још једног лијека "дроперидола", који према објашњењу фармацеута спада у групу антипсихотика, који људски организам може довести у стање потпуне обамрлости, неке врсте дубоког сна - налик смрти.

Због свега овог су се појавиле и теорије завјере да је Милошевић у ствар жив и да је пребачен на неку тајну локацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.