Стручњаци о лажним дојавама: Никад масовнији напад на једну земљу

Танјуг
Foto: Aрхива

БЕОГРАД - Стручњаци из области безбjедности кажу за Тањуг да масовне дојаве о постављеним бомбама у Србији представљају највећи такав напад на једну земљу икада и да се ради о специјалном рату чији је циљ заплашити грађане и изазвати код њих осjећај беспомоћности.

Криминолог Зоран Радовановић каже да је овако масован електронски напад на земљу која је у миру, дакле није у ратном стању, незабиљежен.

У изјави за Тањуг, Радовановић је рекао да постоје финансијске последице свега тога, јер држава губи новац, али да су много важније посљедице оне нематеријалне.

„Ствара се анксиозност код људи. Индукује се епидемија панике, а из тога ништа добро не може да произађе. Осамдесетих година на Косову су слично провоциране епидемије социогених болести или масовне хистерије. То води непредвидивим последицама. Ствара се напетост, нервоза, стварају се услови за конфликт између власти и народа или појединих група“, поручује Радовановић.

Мотиви електроских напада, наводи он, су увијек исти, да се у народу створи незадовољство, осјећај беспомоћности и утисак да смо на погрешном путу, да нешто не ваља јер су сви против нас, подстиче се осјећање код грађана Србије да их свијет мрзи.

Радовановић истиче да се са мало добре воље починиоци могу наћи. „Изгледа да не постоји спремност земаља одакле ти напади потичу да нам помогну“, истиче криминолог.

Он сматра да ће стваре ескалирати и да ће се пренети у економску сферу, уколико не успоставимо неки аранжман са "светским моћницима". „Ако, да тако кажем, легнемо на руду, то ће престати, али наш проблем је што, ако се приклонимо једној страни, имаћемо освету друге стране“, сматра Радовановић. Горан Мандић са Факултета за безбедност каже за Тањуг да све што се догађа указује да се против Србије води неки облик специјалног рата.

„Ако посматрамо дојаве о минско-експлозивним направама, оне имају све елементе специјалног рата, јер изазивају страх и панику, иде се ненасилним средствима. Ту су и велики економски губици, ђаци излазе из школа, родитељи који раде су принуђени да долазе по њих“, каже Мандић. Наглашавајући да су се појавиле и дојаве о бомбама у болницама, Мандић истиче да је један од главних постулата специјалног рата „очекујте неочекивано“ и да нема граница у томе докле би се ишло.

„Врло је незахвално прогнозирати шта би следеће могло да се деси, јер да бисте предвидели морате ући у ментални склоп онога ко напада и размишљати као он, што је компликовано јер немамо индиције ко то ради и који је крајњи мотив, иако би један од мотива могао бити тај што нисмо увели санкције Русији“, сматра Мандић.

Ако то посматрамо у контексту санкција Русији, наводи даље саговорник Тањуга, онда можемо рећи да смо имали припрему терена у региону, затим константне претње авионима Аир Србије који су летели за Москву и ништа друго није било мета, а како су авиони наставили да лете, почеле су дојаве о школама, тржним центрима, болницама, спортским објектима.

„Сем санкција Русији, не видим овде ниједан други разлог зашто би то толико ескалирало. Циљ је да се уведу санкције Русији и да се уклопимо у токове који са свих страна притискају Србију. То су Анонимуси и јавно рекли“, поручује Мандић. Што се тиче форми специјалног рата, Мандић каже да у Србији од свих његових видова тренутно постоји само психолошки притисак.

„Хакерска група Анонимус послала је претње да ће напасти информационе системе Србије што је још један облик психолошког притиска и претњи које се усмеравају ка онима који су најосетљивији. Као у случају школа, гађају тамо где ће да изазову највише емпатије и шире незадовољство међу народом“, истиче Мандић. Он додаје да је јасно да иза лажних дојава стоји организована група која пажљиво бира мете, има добре информације и финансијске ресурсе.

Али дојаве о бомбама не долазе само из иностранства. МУП је јуче саопштио да је међу онима који су слали дојаве било и грађана Србије. Тако је укупно до сада идентификовано осам лица, два су ухапшена, а против још шест малолетних особа покренут је поступак. Војно политички аналитичар Александар Радић сматра да оне које шаљу лажне дојаве о постављеним бомбама не треба тражити само у иностравству. Истиче да постоје две врсте дојава о бомбама, а у случају оних које су биле усмерене против Аир Србије ту је, каже, јасно да је реч о политичко-безбедносном интересу да се прекину летови за Москву и ту нема спора око политичке мотивације.

Он сматра да је то дало идеју некима како се може ангажовати безбедносни систем и привући пажња јавности, "неким усијаним главама" и како је рекао, "неким мангупима у нашим редовима".

„Има индиција да не треба тражити у иностранству кривца за оно што се дешава у школама и тржним центрима. Реч је о толико масовном таласу да он излази из оквира било чега што би предузимао неко из иностранства“, сматра Радић. На констатацију да су неке од ИП адреса са којих су послате лажне дојаве из иностранства, Радић одговара да тако могу да се маскирају трагови, а да је битно ко то води. Свако ко се бави ИТ зна да постоје начини како да се сакрију места са које се шаљу поруке, сматра Радић, и додаје да није ништа неуобичајено да се за то користе сервери из иностранства.

Он наводи да постоје слични таласи у свету и региону, на пример у Црној Гори у вези са потпуно другачијим политичким претпоставкама. Радић наводи да има порука од неких хакерских група као што су Анонимуси да ће Србија бити кажњена, али да се такве ствари, опет, дешавају и у западним земљама које су увеле санкције Русији. „Није реч о нечему што је преседан и по чему је Србија специфична. Ради се једноставно о људима који злоупотребљавају своја знања из области информатичких технологија“, сматра Радић.

Он закључује да када је у питању Ер Србија ту не можемо а да не повежемо рат у Украјини и Србију, али да када је ријеч о малтретирању дјеце у школама, онда би било на нивоу политичке фантастике, каже, очекивати да је то дио сценарија који има трагове у иностранству. Радић наводи да специјални рат постоји, да се он води и да је типичан примјер за њега Ер Србија.

„До сада нема преседана да неко иде на школе и тржне центре масовно и систематично данима. Зашто се тако нешто не дешава у Русији? Украјина има много способних људи у ИТ сектору, многи од њих су сада дошли у Београд. Па, онда би Русија и њена инфраструктура прве биле изложене томе, а не Србија“, поручује Радић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана