Срето Танасић: УНЕСКО дјела на латиници књижи као хрватска

Срна
Срето Танасић: УНЕСКО дјела на латиници књижи као хрватска

БЕОГРАД - Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је да се у УНЕСКО-у књижевна дјела српских писаца писана на латиници и даље књиже као хрватска, а још горе је што тога има и у Народној библиотеци Србије.

- Није ништа промењено. Када се у УНЕСКО-у нешто упише, потребна је велика процедура да се промени. И даље се тако књиже дела, што је неповољно. Када у УНЕСКО-у нешто одлуче, јако тешко се мења ствар. Било би потребно да држава Србија уложи велики напор да се то промени - казао је Танасић.

Што је још горе, рекао је он, у Народној библиотеци Србије постоје дјела која су писана латиницом ијекавицом, а књиже се као хрватска, јер је прије неколико година један тадашњи управник тако направио, не питајући струку.

Према његовим ријечима, оно што је латиница у УНЕСКО-у је укњижено у хрватску књижевност и на хрватски језик.

- Зато је проблем са српском културом што се она цепа. Наравно, није идеално решење да се само преко писма и ијекавице или екавице разврстава књижевност и друга дела на хрватску и српску страну, зато што ми имамо кроз цели 20. век многа књижевна, научна и друга дела писана на латиници - истакао је Танасић.

Он је оцијенио да морају постојати други језички критеријуми, евентуално национална припадност аутора, те да се и одређени лингвистички критеријуми морају укључити да би се показало шта припада хрватском, а шта српском језику.

- Ако бисмо рекли, ћирилица је само српски језик, ми бисмо велики број дела предавали у хрватски језик, а онда и у хрватску баштину - нагласио је Танасић, подсјетивши на огромну српску књижевност на ијекавици која је објављена на латиници.

Он је напоменуо да су многи писци у Београду стварали српску књижевност, а нису се никада одрекли ијекавице, какав је Бранко Ћопић, и сви они који су на подручју БиХ стварали.

- Затим, ту су и многи српски писци који потичу из Црне Горе, који су остали при ијекавици, а ако се још објаве на латиници, онда је то проблем. Прво је потребно у Србији и српској култури решити то питање, па онда евентуално поћи према УНЕСКО-у - рекао је Танасић.

Екавица и ијекавица

Танасић је истакао да српски језик баштини и екавицу и ијекавицу од када постоји изграђен савремени стандардни језик, те да су обје српске.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана