Мустафа негира кривицу, позива се на задње ријечи Исуса Христа

Танјуг
Мустафа негира кривицу, позива се на задње ријечи Исуса Христа

ХАГ - Некадашњи командант тзв. ОВК Саљих Мустафа негирао је кривицу по свим тачкама оптужнице Специјализованог тужилаштва Косова које га терете за низ ратних злочина над спрским цивилима од 1. до 19. априла 1999. године у мјесту Злаш на Косову и Метохији.

"Изјашњавам се да нисам крив", рекао је Мустафа, након што се претходно обратио суду говорећи о свом моралу, борби за слободу ОВК и апелујући на Специјализована вијећа да не подлијежу притисцима.

Мустафа је судији за претходни поступак Специјализованих вијећа у Хагу на статусној конференцији рекао да је он први "грађанин Републике Косово" који се појављује пред тим већима на основу потврђене оптужнице.

"Ја сам Саљих Мустафа бивши ратник за слободу и војник ОВК на Косову. Чврсто вјерујем у заклетву коју сам положио као војник ОВК и имам повјерење у морал мојих сабораца и вјеру да је рат за ослобођење био частан и неизбјежан, јер је дуготрајна окупација шовинистичких и фашистичких Срба имала геноцидне димензије, а којом је руководио Слободан Милошевић", рекао је Мустафа читајући, уз допуштење судије, написан говор са папира.

Он је изнио тврдњу да није имао другог избора осим да крене у рат, јер би у супротном, како је то представио судији, завршили у логорима негдје у унутрашњој Европи, "без отаџбине, части и слободе".

Алтернатива је било, како је рекао, организовање "у једнодимензионални отпор и да учествујемо у рату за земљу и успостављање независне државе".

Мустафа је судији рекао да има повјерења у свој морал и караткер који је изграђивао цијелог живота у служби отаџине у борби за слободу и демократске институције.

Поштује земаље које су им помогле да остваре ту слободу, јер су, како је рекао, вјеровале да ОВК није била терористичка организација, банда или удружење, "већ да је била војска уз подршку народа.

"Желим да вјерујем да специјазлизована вијећа неће бити под утицајем политике и да их не користе непријатељи моје државе, против народа, и функционера и утичу на темеље наше слободе и да не покушавају да разапињу на крст наше борце и раде посао Луцифера", рекао је Мустафа и додао да су неки људи, руковођени својим интересима, оптерећени мржњом и да су "продали су своју душу ђаволу".

Он је додао да нема друге ријечи за ту врсту људи, а након тога се позвао и на ријечи Исуса Христа - "Помози им господе, јер не знају шта чине".

Оптужени за низ злочина потом је "апеловао" на савјест судија специјализованих вијећа, европски и косовски парламент, политичаре на Косову и ЕУ, како би тај суд једног дана, како је рекао, био препознат као неко ко је вршио поштена суђења.

Сигуран је, како је рекао, да се кроз суђења припадницима ОВК не може доћи до помирења народа, "јер очигледно не треба жртве поново жртвовати".

Двојицу српских високих политичара, Александра Вулина и Ивицу Дачића, споменуо је и у контексту сукоба 1999. године као "Милошевићеве људе", а који су и данас главни актери у збивањима.

Мустафа је суду рекао да они својим, ккао тврди, фашистичким политикама ометају слободу његовог народа.

"Сународници у санџаку и на сјеверу Косова пате јер им се ускраћују људска права, а то утиче и на друге балканске земље", рекао је оптужени.

Након овог изјашњења конференција је настављена расправом о објављивању доказног материјала тужилаштва.

У потврђеној оптужници против Мустафе се тврди да је он одговоран за кривична дјела произвољног лишавања слободе, суровог поступања и мучења извршена над најмање шест лица у периоду приближно од 1. априла 1999. до 19. априла 1999. на имању у мјесту Злаш на Косову које је служило као затвор.

Даље се наводи да је један затвореник убијен на тој локацији у периоду приближно од 19. априла 1999. до краја априла 1999.

Мустафа, звани комадант Цаљи (48) ухапшен је и изручен Хагу 24. септембра, по налогу судије за преходни поступак, након потврђивања оптужнице.

Њему је одређен притвор у којем би требало да буде до почетка суђења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана