Корона вирус и Србија: Ко су Дарија Кисић Тепавчевић, Предраг Кон, Горан Стевановић и Бранимир Несторовић

Поред премијерке Ане Брнабић и министра здравља Златибора Лончара, на листи чланова Кризног штаба нашла су се и имена стручњака епидемиолога.

Већина нестручне јавности је некада и чула за доктора Предрага Кона, али најчешће у сезони грипа.

Данас његово име вјероватно свако у Србији зна, као и за докторе Дарију Кисић Тепавчевић, Бранислава Тиодоровића, Горана Стевановића, али и Бранимира Несторовића.

Ово су њихове биографије, прије него што се појавио корона вирус.

Предраг Кон: Од Армије, преко САРС-а и "О, соле мио"

Рођен је у Београду 1955. године. Као дијете је неколико година живио у Вашингтону, гдје је радио његов отац. Енглески зато говори као српски, преноси Данас.

Овај лист пише и да је Кон имао две велике пасије - музику и медицину.

Породица се враћа у Србију и Кон 1981. године завршава Медицински факултет у Београду.

Епидемиологију је специјализирао десет година касније на Војномедицинској академији.

У овој установи је радио наредних 15 година, пише Истиномер.

Радио је и као ратни епидемиолог.

Током 1991. и 1992. године, радио је "у Крајини и западном Срему као референт санитета за превентивну медицинску заштиту", стоји у његовој званичној биографији. До 1995. године био је начелник Одјељења за медицинску информатику у 1. Армији.

У Градски завод за јавно здравље долази 2001. године као начелник Сектора за имунизацију и у овој установи остаје до 2014. године.

Кон је три године био координатор пројекта "Јачање надзора над заразним болестима у Србији" Пакта за стабилност југоисточне Европе.

У вријеме епидемије САРС-а 2003. године постављен је за шефа тима епидемиолога.

Учествовао је у изради Закона о заштити становништва од заразних болести 2004. и изради Правилника о имунизацији и заштити лековима 2006. и 2017. године. Пет година је био предсједник посебне љекарске групе у току пандемије грипа у Србији.

Носилац је Медаље за војне заслуге и Повеље Српског лекарског друштва.

Кон је стриц пјевача и композитора Марка Кона, који је Србију представљао на Евросонгу 2009. године.

Од музике се, пишу медији, није одрекао па су познате његове изведбе на гитари, а воли и соло пјевање.

О његовом извођењу арије "О, соле мио" писало се и у медијима.

Изјаве које треба запамтити:

"Епидемија корона вируса трајаће сигурно шест недеља, али ако у том периоду останемо у изолацији, спречићемо даље ширење заразе и нагли пораст оболелих, и самим тим, победићемо".

"Сама епидемија не може да се заврши. Она може само да се развуче и да се та крива спљошти".

Дарија Кисић Тепавчевић: Батут и лапсус

Рођена је 1975. године у Сарајеву, а ради као ванредна професорка на Медицинском факултету у Београду.

Стручна област јој је епидемиологија.

Медицински факултет у Београду завршила је 2001. године, гдје је и магистрирала и докторирала у области изучавања мултипле склерозе, стоји у њеној званичној биографији.

Замјеница је директорке Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут.

На сајту Оцијени професора, студенти су јој дали - 3.75.

Током епидемије помиње се и њена изјава о томе како је први случај корона вируса забиљежен у Србији 1. марта, неколико дана прије него што је Српска напредна странка организовала масовно скупљање потписа.

Кисић Тепавчевић је изјавила да је у питању - лапсус и да је први случај збиљежен 6. марта, два дана након што се завршило прикупљање потписа за парламентарне изборе.

Изјаве које треба запамтити:

"Без обзира на повећано тестирање, самоизолација нема замену, она је кључна. Нема везе да се свако јутро тестирамо, а после да се крећемо и на крају дана све се промени. Посебно ће се акценат ставити на тестирање здравствених радника и породица оних који имају инфекцију.

"Трагамо за вирусом, не смемо дозволимо да од оног ко има инфекцију, пређе на неку другу, слабу особу. Морамо да зауставимо ланац преношења инфекције".

Горан Стевановић: "Српски доктор Хаус"

Рођен је 1972. године у Београду.

Директор је Клинике за инфективне и тропске болести и начелник Одјељења за клиничку фармакотерапију, стоји на сајту ове установе.

На Клиници је запослен од 2000. године, пише у биографији коју је доставио уз докторат.

Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Медицинском факултету са просјечном оцјеном 9.42.

Магистрирао је у области изучавања имунологије, а прву годину специјалистичких студија је завршио у области инфектологије.

Докторирао је 2012. године са тезом "Клинички значај ванплућне туберкулозе у диференцијалној дијагнози нејасног фебрилног стања". Ментор му је био доктор Мијомир Пелемиш, који је такође члан Кризног штаба.

Зашто га медији упоређују са главним ликом серије Доктор Хаус- љекаром који ријешава наизглед нерјешиве случајеве?

"Једна млада Београђанка стигла је код нас након што ју је месец дана мучила повишена температура, а лекари нису знали шта јој је", рекао је Стевановић за Блиц 2016. године.

"Почели смо од анализе на бактеријске и гљивичне изазиваче и добили негативне резултате. Затим смо извршили претрагу имунолошких, па малигних болести, али резултати нам нису дали одговор.

"После два месеца свих расположивих тестова, дошли смо до последње опције коју Клинички центар може да понуди - позитронске емисионе томографије, методе којом се снима цело тело и показује где се нешто дешава и одакле даље да кренете.

"Чак и кад су налази негативни, увек у њима нађете нешто што ће вас упути даље. Показало се да су у питању плућа. Открили смо саркоидозу, иако су ранији тестови на ту болест били негативни."

Због овог и још неколико примјера, Блиц је Стевановића назвао доктором код кога долазе људи за које "нико не зна шта им је".

Од почетка епидемије познат је као неко ко упозорава на најгоре сценарије и моли родитеље да остану са децом код куће.

Секретар је Српског удружења за антимикробну хемотерапију.

Од 2003. године ради као асистент на предмету Инфективне болести на Медицинском факултету.

На челу је Комисије за унапређење квалитета рада Клиничког центра Србије.

Изјаве које треба запамтити:

"Морамо да се склонимо са улица и јавних места колико је год могуће.

"Ја имам троје деце, повилене ако су у кући по цео дан. Деца нису угрожена као деца, не обољевају од тешке клиничке слике, али деца су врло ефикасан расадник инфекција.

"Деца апсолутно могу бити преносници заразе и зато се и на њих односе мере забране и ограничења јер деци не можете објаснити разлоге социјалне дистанце као превентивну меру против ширења корона вируса".

Бранислав Тиодоровић:Стручњак са локала

Рођен је у Врању, а дипломирао на Медицинском факултету 1976. године.

Ради као директор Института за јавно здравље у Нишу, а у његовој биографији стоји и да је професор на Медицинском факултету у Нишу.

Објавио је девет књига.

Током 1990-тих био је директор Клиничког центра Ниш, пише Данас.

Један је до ријетких стручњака који су у Кризном штабу, а да не ради у Београду.

Изјаве које треба запамтити:

"Ако се будемо придржавали свега, очекујем да ћемо успети да што више спустимо експоненцијалну криву и развучемо дистрибуцију оболелих, а да око Ускрса имамо пик, што је могуће с обзиром на број грађана који је дошао из иностранства".

Бранимир Несторовић: Политика и педијатрија

Рођен је 1954. године у Београду.

Ради као начелник Одјељења за алергологију и пулмологију на Универзитетској дечијој клиници. Запослен је од 1979. године.

Редовни професор је и на Медицинском факултету у Београду на катедри за педијатрију од 2002. године.

Живео је у Обреновцу, гдје завршио гимназију, пише у званичној биографији.

Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1979. године, а докторирао 1985. на теми Поленска алергија код дјеце.

Специјализовао се за педијатрију, пулмологију и алергологију.

Има приватну ординацију, а био је помоћник министра образовања у вријеме Милошевића, рекао је у емисији Говорница на РТВ Марш из Ваљева.

Додао је и да је био члан СПО и Демократске странке.

Изјаве које треба запамтити прије проглашења епидемије:

"Не могу да верујем да се народ који је преживео санкције, бомбардовање, свакојака малтретирања, уплашио најсмешнијег вируса у историји човечанства."

"Ево да кажем за жене. Естрогени дефинитивно штите жене, оне имају благе облике и не умиру од овог вируса.

"Дакле, жене, слободно у шопинг у Италију, јер чујем да ће тамо сада бити велики попусти, зато што нико жив сад неће да иде тамо. Само припремите мужеве за то ментално."

Након проглашења ванредног стања:

"Београд је потенцијално проблем и поново бих апеловао на грађане да поштују мере. Ми смо у трећој седмици епидемије, за сада се држимо добро са осамдесетак људи дневно, што није велики број", рекао је Несторовић. (ББЦ на српском)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.