Хрватска: За одлуку о обуци украјинских војника потребна двотрећинска већина

Судећи по реаговањима посланика опозиције током протекла два дана за њих је овај предлог владе противуставан, а сабор ненадлежан.

Влада је јуче у парламент упутила приједлог о учешћу хрватских војника у обуци Украјинаца или на територијама других земаља или у територији Хрватске, а након што је предсједник државе Зоран Милановић и званично одбио да да сагласност.

Милановић је упућивање владиног приједлога на изјашњавање сабору назвао "личним терором" премијера Андреја Пленковића и кршењем Устава.

Премијер Пленковић је противницима учешћа хрватских војника у обуци Украјинаца поручио да очекује занимљиву политичку расправу у сабору о овом владином предлогу.

Хрватски адвокат Анте Нобило изричит је да одлучивање о учешћу хрватских војника у обуци Украјинаца у сабору противуставно и да највише законодавно тијело никако не би смјело да буде доведено у ситуацију да крши закон.

Загребачки Јутарњи лист, међутим, данас пише данас да је исту одлуку коју је јуче донио премијер Пленковић, Милановић спровео 2014. када је био на челу хрватске владе.

Хрватска влада у мисију Европске уније за војну помоћ Украјини  “EU Military Assistance Mission - Ukraine” (EUMAM) жели да упути до 80 војника у неколико ротација у периоду од ове до 2024. године. У истом периоду у Хрватској би, према владином приједлогу већ од четвртка, на обуци било до 100 украјинских војника уз могућност ротације.

Учешће хрватских војника у мисији ЕУ је прије мјесец дана потврдио министар спољних послова Гордан Грлић Радман на сједници Савјета министара ЕУ, без претходних консултација са предсједником Милановићем.

Прецизирајући неке чланове Закона о обрани, Јутарњи пише да они дефинишу употребу хрватске војске и да о томе одлучује сабор, предсједник РХ, премијер и министар обране у складу с Уставом и овим законом.

Према члану 54. овог закона, пак, одлуку о ангажману припадника Оружаних снага у операцијама подршке миру, кризним ситуацијама и хуманитарним операцијама у иноземству доноси сабор на приједлог владе, уз претходну сагласност предсједника државе на начин утврђен Уставом, појашњава Јутарњи.

Лист пише да оно што Милановић сада спочитава Пленковићу он спровео када је био премијер 23. јануара 2014., када је, како наводе, потписао одлуку којом се “одобрава прелазак границе РХ оружним снагама држава савезница (држава чланица НАТО-а и држава Партнерства за мир) ради учешћа у заједничким вјежбама с Оружаним снагама РХ”.

Дакле, закључује Јутарњи, тада су чланице Партнерства за мир биле државе савезнице и могле су да уђу у Хрватску, а осам година касније за Милановића то више нису.

Украјина је, наводе, чланица НАТО програма Партнерство за мир од 1994. и управо је то аргумент владе да украјински војници у складу с Уставом могу ући на територију Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.