Савановић: Република Српска је резултат свих српских жртава

Невесиње - Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је вечерас у Невесињу да је Република Српска резултат свих српских жртава, од Отоманске империје, Аустроугарске, НДХ и 90-их и да то треба усађивати у свијест младим генерацијама.

"Бојим се да идеологија из 19. вијека није завршена и зато требамо да упозоравамо на све што нам се дешавало у историји", рекао је Савановић на академији поводом обиљежавања 142 године од устанка прва "Невесињска пушка".

Он је нагласио да нема мјеста подјелама, политиканству и антагонизмима у српском народу.

"Мали смо да бисмо се дијелили и свађали када је у питању национално питање и опстанак Републике Српске", истакао је Савановић који је предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Он је нагласио да је српски народ увијек проливао крв борећи се за слободу, а да слобода нема алтернативу.

Савановић је навео да су у херцеговачким устанцима мали људи, честити домаћини, ношени идеалима слободе стајали пред непријатељем и постали велики хероји.

Посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта рекао је да је прва "Невесињска пушка" најважнији историјски догађај српског народа у првој половини 19. вијека.

"Иако херцеговачки устанак није остварио крајњи циљ, његови јунаци су остали трајни узор многим генерацијама које су се бориле за слободу", рекао је Линта који је замјеник предсједника Одбора за дијаспору.

Он је додао да би друга и трећа "Невесињска пушка" требале добити пуно већи значај у уџбеницима.

Линта је нагласио да је народ невесињског краја дао велики допринос за слободу српског народа.

"Српски народ западно од Дрине успио је да оствари свој сан - Републику Српску која ће, надамо се, живјети навијек и чувати слободу и српски народ", рекао је Линта.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић подсјетио је да су прошле 142 године од када су наши преци испалили прве хице против Отоманске империје, која је владала 500 година.

"Сви ми који смо рођени послије и живјели у седам држава морали смо да чујемо шта су урадили", рекао је Авдаловић, наводећи да је призната и Невесињска пушка 1941, али и 1992. када је овај крај дао велики допринос стварању Републике Српске.

"Република Српска је круна жневесињских пушакаж. Зато вас позивам да је сви чувамо као своје чедо", рекао је Авдаловић.

Он је изразио задовољство што ове године манифестацију "Невесињска пушка" заједнички обиљежавају Београд и Бањалука.

Потпредсједник Борачке организације Републике Српске Војин Гушић нагласио је да је прва антифашистичка пушка опаљена у Невесињу и да то спомиње и руска историографија.

Гушић је апеловао на надлежне институције власти да посвете више пажње томе да дјеца у уџбеницима могу више научити о три невесињске пушке и истини о историји српског народа.

Свечаној академији, на којој је изведен и културно-умјетнички програм, присуствовали су и посланици у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и Драган Ристић, те изасланик српског члана Предсједништва Младена Иванића Славко Вучуревић, представници јавног и културног живота Невесиња.

Обиљежавање "Невесињске пушке" биће настављено и сутра у 10.00 часова парастосом код спомен-обиљежја погинулим устаницима у селу Крекови и у 10.15 часова полагањем вијенаца на спомен-обиљежју.

Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.

Устанци у Херцеговини симбол борбе српског народа за слободу

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је данас да су "Невесињске пушке", устанци подизани у Херцеговини, представљале симбол борбе српског народа за слободу коју је увијек бранио крвљу.
Савановић, који присуствује обиљежавању 142 године од "почетка устанака у Херцеговини - "Невесињске пушке", рекао је Срни да је ово прилика да се Срби са поносом сјете славних људи који су подигли устанак, јер је српски народ вјековима био под ропством Отоманске империје и трпио незапамћену суровост.

Он је навео да су прваци тадашњег времена - Радовићи, Беровићи, Ковачевићи, Лубурићи, као честити домаћини, скупили снагу и имали довољно храбрости да стану испред свог народа и подигну устанак.

Савановић је напоменуо да је резултат овог рата било признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Он је подсјетио да је друга "Невесињска пушка" устанак подигнут 1882. године био бунт против војног закона који је регрутовао младиће са овог подручја и осталих крајева БиХ да ратују по цијелој Аустроугарској империји.

"Тај устанак је брзо угушен, јер није имао подршку Србије, Црне Горе, нити великих сила", напоменуо је Савановић.

Према његовим ријечима, трећа "Невесињска пушка" дошла је као резултат осмишљене идеологије хрватских првака половином 19. вијека о протјеривању Срба са ових простора.

"И падање ових простора под Независну Државу Хрватску /НДХ/ био је само резултат остварења велике идеје да Србе треба геноцидним начином протјерати и ријешити хрватско национално питање", нагласио је Савановић.

Он је истакао да је Херцеговина пала под НДХ, али да се народ ту борио, као и да су од усташке руке страдали многи цивили, међу којима много дјеце.

"Назвао бих и одбрамбено-отаџбински рат на овом простору четвртом жНевесињском пушкомж која је у Митровданским борбама и у устанку за стварање Републике Српске дала многе жртве", истакао је Савановић.

Он је напомену да је српски народ овај пут, захваљујући војном и политичким руководству и јединству народа, те свјесности свега онога шта му се дешавало кроз историју успио да одбрани Републику Српску.

"Њене темеље уоквирили смо Дејтонским споразумом и данас их морамо чувати као зјеницу ока", истакао је Савановић.

Савановић је данас присуствовао парастосу у цркви у Биограду, гдје је и донесена одлука да буде подигнут устанак против Отоманске власти.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.