Брисел убрзава воз, БиХ и даље на перону

БАЊАЛУКА - Европска унија мијења приступ проширењу и све отвореније припрема терен за пријем нових чланица, али би тај процес могао додатно продубити разлике међу земљама које већ годинама чекају пред њеним вратима. Док Црна Гора улази у завршницу преговора, Албанија убрзава реформе, а Украјина и Молдавија добијају конкретне планове за наредне кораке, БиХ и даље се суочава са политичким застојима и неиспуњеним обавезама.

Нова слика европског проширења представљена је 4. новембра, када је Европска комисија усвојила годишњи пакет о проширењу и први пут представила посебне мапе пута са конкретним циљевима за четири земље које су највише одмакле у приступним преговорима. Тиме Брисел шаље јасну поруку да ће темпо европских интеграција све више зависити од резултата које свака земља појединачно остварује у реформама, а не од регионалног распореда или дужине чекања на чланство.

Најбољи показатељ таквог приступа је Црна Гора, која је до сада привремено затворила 21 од укупно 33 преговарачка поглавља. Европска комисија сматра да би преостала могла бити затворена до краја ове године, уз сагласност држава чланица. Рад на приступном уговору већ је у току, а у Бриселу се помиње могућност да Подгорица тај документ потпише већ у јуну наредне године и постане чланица ЕУ 2028. године.

Црна Гора најближа

То још није коначан датум уласка, јер након завршетка преговора и потписивања приступног уговора слиједи процес ратификације у свим државама чланицама. Ипак, Црна Гора је тренутно најближа завршетку приступног процеса, што је уједно и најконкретнији показатељ колико се европска перспектива земаља региона разликује.

Албанија такође биљежи значајан напредак. Отворила је све преговарачке кластере за нешто више од годину дана, а привремено је затворила четири поглавља. Циљ Тиране је да приступне преговоре заврши до краја 2027. године. Европска комисија, међутим, упозорава да ће за остварење тог плана бити потребно задржати темпо реформи, посебно у области владавине права, али и обезбиједити конструктивнији политички дијалог.

Мапе пута добиле су и Украјина и Молдавија, чиме проширење престаје бити искључиво питање западног Балкана. Напредак тих земаља, упркос рату у Украјини и снажним спољним притисцима на Молдавију, показује да је геополитичка димензија проширења све значајнија, али да Брисел и даље формално инсистира на испуњавању реформских услова.

У новом извјештају Европска комисија наводи да БиХ наставља јавно да истиче европске интеграције као стратешки циљ, али да у извјештајном периоду није остварила суштински напредак у испуњавању основних услова за чланство. Посебно се указује на пораст политичких подјела, запаљиву реторику и антиевропске наративе уочи општих избора, уз упозорење да након избора морају бити што прије формиране извршне и законодавне институције и обновљена посвећеност реформама. Брисел посебно инсистира и на томе да БиХ без одгађања предузме неопходне кораке како би у потпуности искористила средства и могућности из Плана раста за западни Балкан. Ријеч је о пакету вриједном шест милијарди евра за регион, који је намијењен подстицању реформи, економском повезивању и постепеном приближавању јединственом европском тржишту.

Без изнанађења

Правник Милко Грмуша каже за "Глас Српске" да га није нимало изненадила оваква одлука из Брисела, те да и овај примјер показује да у БиХ не препознају на прави начин шта се дешава у свијету.

- Постоји одређена група људи која би могла да допринесе креирању другачијег приступа и кретању у европском смјеру, али се поставља питање да ли за то постоји стварна политичка воља. Бојим се да у БиХ не постоји ни позитивна ни негативна енергија да би се нешто промијенило. Једноставно, остали смо заглибљени у блату прошлости из којег не знамо или нећемо да изађемо. Ништа нисмо урадили на побољшању демократског и правног система, на чему инсистирају и у Бриселу - истакао је Грмуша.

Како каже, не би смјело бити неважно да ли нека институција поступа у складу са законом. То, указује, не може да зависи од тренутне политичке позиције, нити од тога којој странци одређено рјешење одговара.

- Правни поредак не можемо посматрати селективно, нити прихватати да се закони и институције поштују само онда када то одговара одређеним политичким интересима - поручио је Грмуша, додајући да БиХ постаје све мање занимљива Бриселу, који у свом дворишту не жели несређену и проблематичну земљу.

Блокирани еври

БиХ је једина земља западног Балкана која до сада није добила ниједан евро из европског Плана раста, док из Брисела упозоравају да би због изостанка неопходних реформи могла остати ускраћена и за бројне друге погодности које земље кандидати могу користити и прије пуноправног чланства у Европској унији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.