Да ли су реалне промјене у организацији Савјета министара БиХ

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Политичке партије још јавно не износе детаље о ресорима који су им примамљиви, конкретно у Савјету министара БиХ, али полако откривају шта се налази у њиховим пакетима услова које ће ставити на сто када дође вријеме за прве рунде званичних преговора о конституисању власти на заједничком нивоу.

Савјет министара, наиме, чине предсједавајући и девет министара. Законом је дефинисано да ће састав Савјета министара у току мандата бити у складу са Уставом те да ће у његовом саставу бити обезбијеђена једнака заступљеност конститутивних народа.

Предсједавајући Савјета и његова два замјеника морају бити из различитих народа, а у саставу министара или на дужности генералног секретара мора се обезбиједити најмање једно мјесто за припаднике осталих.

Чланом седам важећег закона је прописано да сваки министар има једног замјеника, осим министра одбране, који има два замјеника те да су они из различитих конститутивних народа у односу на министра.

Међутим, прије 2002. су важила другачија правила. У ранијем систему је два замјеника имао сваки министар, а доступни извори указују да је идеја и тада била обезбиједити заступљеност конститутивних народа у сваком ресору.

То потврђује и састав првог сазива у мандату од 1996. до 1998. године. Тада су у Савјету били један предсједавајући и два замјеника те три министра која су имали по два замјеника.

КАКО ЈЕ БИЛО

Радило се о министарствима иностраних послова, за цивилне послове и комуникације те спољне трговине и економских односа. Од 2002. је растао број ресора, а министри су добијали по једног замјеника.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик је 2. новембра 2026. изнио приједлог да сваки министар у Савјету министара има по два замјеника, уз образложење да би се тако обезбиједила заступљеност конститутивних народа. То је изнесено као дио пакета који би требало ријешити прије формирања новог сазива Савјета министра којим би требало да предсједава политичар из реда бошњачког народа.

Додиков приједлог корака, међу којима је и реформа Уставног суда БиХ као и укидање наметнутих одлука високих представника, није у старту наишао на одобравање код Бошњака.

Портпарол СНСД-а Радован Ковачевић је појаснио да тим измјенама треба да буде потврђена суштина Устава, а то је да је БиХ земља три конститутивна народа те да нико не треба да се осјећа запостављеним или угроженим.

- Имали смо, на примјер, ситуације да имамо министра иностраних послова из бошњачког народа, замјеника из хрватског народа и да, министар на првом мјесту, потпуно искључи српске кадрове из структура и да покушава да води ту дипломатију и на штету Српске и српског народа. Такве ствари су недопустиве - категоричан је Ковачевић.

У изјави за "Глас" је додао и да те ствари треба ријешити прије формирања новог сазива Савјета министара.

- Ово није на штету било кога, него напротив, да би се заштитили сви који треба да партиципирају у власти и конститутивни народи у БиХ - закључио је Ковачевић.

ПОРУКЕ ИЗ ХНС-а

Да би, конкретно Министарство иностраних послова БиХ, требало да има два замјеника поручили су прије раније и из Хрватског народног сабора (ХНС). У тој организацији, окупљеној око ХДЗ-а, нису задовољни избором дипломата БиХ јер је, оне из њихових редова, бирао Жељко Комшић (ДФ) као хрватски члан Предсједништва БиХ кога нису признали као легитимног.

Тако је предсједник Главног одбора ХНС- Божо Љубић половином прошле године изнио приједлог о реорганизацији МИП-а на начин да убудуће има два замјеника, с циљем постизања бољег консензуса на спољнополитичком плану.

Према незваничним информацијама, ХДЗ ће, у будућој расподјели власти, тражити власти да њихов кадар буде на челу МИП-а БиХ.

Власт на нивоу БиХ је током протеклих 20 година формирана у различитим роковима. Забиљежени су мандати који се почели два мјесеца након избора, али они на које се чекало готово годину и по након потврде резултата.

Међу првима се, када је ријеч о такозваним заједничким органима у Сарајеву, конституишу Предсједништво БиХ и Парламентарна скупштине (ПС) БиХ.

Инаугурација чланова Предсједништва је најављена за 16. новембар, а оба дома ПС БиХ би требало да буду конституисана почетком децембра.

У идеалним условима, уколико би све ишло у складу са законским роковима, нови сазив Савјета министара могао би бити формиран почетком 2027, али је све више оних који су склонији вјеровању да ће актуелни сазив у техничком мандата остати у том статусу можда и цијелу идућу годину.

Брзина формирања власти, наиме, зависи од брзине договора побједника, а то су у првом реду СНСД, СДА и ХДЗ БиХ те осталих партија које прихвате за партнере.

ПРОЦЕДУРА

Предсједавајућег Савјета министара именује Предсједништво, најкасније 15 дана након конститутивне сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, гдје за општу већину требају најмање 22 гласа, а то у овом моменту немају сами СНСД, СДА и ХДЗ, већ су им потребни партнери.

Кандидати за министре и замјенике на нивоу БиХ морају, између осталог, прије именовања проћи и одређене безбједносне провјере.

Ресори на нивоу БиХ:

- спољних послова

- спољне трговине и економских односа

- финансија и трезора

- комуникација и транспорта

- цивилних послова

- за људска права  и избјеглице

- безбједности

- правде

- одбране

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.