Додик: Српски народ исказао политичку вољу у новембру 1991. и ње се не одриче

БАЊАЛУКА - Предсједник Милорад Додик истакао је да је плебисцит српског народа у БиХ, одржан 9. и 10. новембра 1991. године, један од преломних тренутака у савременој српској историји, али, што је још важније, то је тренутак када је оловком и гласачким листићем зачета Република Српска.

Додик је указао да плебисцит није догађај који пролази, нити историјски моменат, већ трајна обавеза сваке власти у Републици Српској да поштује вољу скоро милион и по тадашњих гласача који су својим гласом затражили слободу, достојанство и право на останак и опстанак.

"Чувањем тада изражене воље, која се не мијења ни данас, чувамо све оно што су наши преци вијековима прије нас извојевали да би ми и генерације послије нас имали гдје да градимо своју садашњост и будућност", нагласио је Додик .

Додик је рекао да значај плебисцит не блиједи протоком времена, већ управо супротно - још више добија на својој тежини, јер је српски народ тада исказао своју вољу које се не одриче ни данас ни сутра, а неће се одрећи ни за стотине година.

"Зато плебисцит из 1991. године није само подсјећање на једно вријеме и једну политичку одлуку, већ вјечни подсјетник да се ниједан народ не може трајно искључити из одлучивања о властитој будућности. Српски народ је своју политичку вољу, које се не одриче никад, исказао новембра 1991. године", нагласио је Додик.

Он је навео да плебисцит није био увод у рат, како су то неки упорно покушавали да представе или представљају и даље, већ посљедњи, грчевити покушај да се кроз институционални оквир сачува мир и поштује конститутивност свих народа.Подсјетивши да се те 1991. године Југославија рушила под налетом сецесионизама, Додик је нагласио да је у Сарајеву, прегласавањем српских легитимних представника у Скупштини тадашње СР БиХ, постало јасно да се спрема сценарио насилног издвајања ове републике из матичне државе с циљем стварања унитарне, муслиманске БиХ у чијој основи је "Исламска декларација" Алије Изетбеговића.

За српски народ, рекао је он, то је био преломни тренутак, да бира - статус националне мањине у некој новој творевини, муслиманској БиХ, без права гласа или да искористи своје суверено, уставно и међународно признато право на самоопредјељење.

Политички представници српског народа 1991. сачували свој народ од угњетавања и мајоризације
Додик је подсјетио да је на првој сједници Скупштине српског народа у БиХ, која је основана 24. октобра 1991. године у Сарајеву, а у чијем је раду и сам учествовао, усвојена Декларација о останку српског народа у заједничкој држави СФРЈ и одлука о организовању плебисцита.

"У времену распада Југославије и дијаметрално супротних погледа на будућност БиХ, политичким представницима српског народа није остало ништа друго него да својим одлукама сачувају свој народ од угњетавања и омогући му да сам одлучује о својој будућности.Једино институционално, достојанствено и демократско рјешење било је организовање плебисцита.

Од 1.350.000 гласача који су изашли на биралишта за останак у Југославији њих 98 одсто изјаснило се 'ЗА' што је нама била јасна и гласна порука српског народа да жели самостално и слободно да одлучује о својој судбини", нагласио је Додик, који је био посланик у тадашњем сазиву Скупштине српског народа на шта је, како је рекао, посебно поносан, јер је учествовао у доношењу одлука од круцијалног и историјског значаја за српски народ.

Он је истакао да Срби нису гласали против било кога, ни за рат и сецесију, већ за своју кућу, за право да остану у држави у којој су рођени и за коју су њихови преци проливали крв и доносили слободу у два свјетска рата.

Додик је рекао за Срну да је плебисцит био колективни одговор на пријетећу мајоризацију и покушај муслимана да Срби буду потпуно обесправљени у унитарној БиХ коју су сањали муслимани предвођени Изетбеговићем, који је јасно рекао да би "због суверене Босне жртвовао мир, а због мира не би жртвовао суверену Босну".

"Управо у тој реченици и лежи политички значај плебисцита јер је Изетбеговић јасно поручио шта Србе чека у таквој сувереној БиХ - да буду марионете муслимана, а не политички субјект одлучивања о сопственој будућности", појаснио је Додик.

Плебисцит је био снажна потврда права Срба на опстанак

Он је навео да се плебисцит догодио у вријеме када се Југославија рушила под притиском сепаратистичких стремљења других народа, док су се Срби суочили са трауматичним искуством из блиске прошлости и страхом од обнове политика које су водиле ка масовном страдању и етничком чишћењу.Предсједник Додик је указао да то није било обично заокруживање на листићу, већ политичка одлука, стање свијести и снажна потврда права Срба на постојање и опстанак на просторима који су вијековима обликовани српском духовношћу, културом и традицијом.

"То је био једини могући демократски одговор на егзистенцијалну пријетњу и опстанак српског народа западно од Дрине, али и непоколебљив став да остајемо на својим огњиштима, на својој дједовини, гдје једино и можемо бити своји на своме.

Када народ у великом броју подржи политику својих политичких представника, он шаље јасну поруку да им вјерује.

И показало се да је та одлука о плебисцитарном изражавању воље српског народа била исправна, јер смо већ 9. јануара 1992. године добили своју кућу, Републику српског народа у БиХ у којој се питају, у којој су поштовани, у којој одлучују и у којој имају право на свој идентитет и постојаност", нагласио је Додик.

Политичко Сарајево је, што се и очекивало, истакао је предсједник Додик, пожурило да што прије плебисцит прогласи "неуставним", али демократски легитимитет једног народа који је резултирао са милион и по гласова бирача не може се поништити сарајевским декретом и управо је тај плебисцит је био правна и морална обавеза српским посланицима да неколико мјесеци касније, 9. јануара 1992. године, прогласе Републику српског народа у БиХ.

"Народ који познаје и цијени свој демократски темељ има снагу да се избори са изазовима будућности. Чување сјећања на тај чин није ствар носталгије и евоцирања историјских догађаја, већ лекција о одговорности према властитом народу и према самом себи. Испунити вољу оних који су плебисцитарно рекли 'ЗА' слободу, за опстанак, за конститутивност и за безбједност значи чувати институције Српске и радити на јачању и напретку Републике Српске", рекао је Додик.

Плебисцитарно изражена воља је темељни извор легитимитета који штити Српску
Стога, каже Додик, плебисцит из новембра 1991. године не смије и не може се посматрати искључиво као историјски чин, јер је он, прије свега, темељни извор легитимитета који штити Републику Српску од насртаја унитаризма и обесмишљавања дејтонске структуре БиХ."Република Српска је настала демократским опредјељењем свог народа и добром промисли и храброшћу тадашњих посланика који су доносили историјске одлуке у веома тешком времену по српски народ, а не вољом политичког Сарајева или високих представника.

У томе се огледа највећи значај плебисцита из новембра 1991. године, а то опредјељење народа је добило свој печат 9. јануара 1992. године, у миру, прије Алијиног жртвовања мира зарад муслиманске БиХ и грађанског рата који је обиљежен страдањем и огромним губицима и људи и српске земље", рекао је Додик.

Дејтонски споразум потврдио изражену вољу Срба у Српској
Али, нагласио је он, стварањем Републике Српске у јануару 1992. године, а потом њеним потврђивањем Дејтонским мировним споразумом 1995. године, постављени су темељи данашњег уставног уређења БиХ.

"Дејтон није само зауставио рат, већ је успоставио политички и уставни оквир БиХ састављене од два ентитета и три равноправна конститутивна народа тако да Република Српска није нека административна јединица, већ мјесто политичког представљања, одлучивања и очувања институционалног континуитета", нагласио је Додик.

Иако политичко Сарајево и дио међународне заједнице упорно покушавају да редефинишу дејтонско уређење БиХ с циљем њене централизације, односно унитаризације, каже он, за политичко руководство Републике Српске Дејтонски споразум је сигурно упориште у сталној борби за институционални опстанак српског народа и Републике Српске.

Он је указао да сваки покушај да се Дејтонски споразум тумачи селективно, односно да се говори о духу, а не слову Дејтона, да се надлежности Републике Српске постепено умањују и да се политичка воља српског народа заобилази, неминовно доводи до неповјерење и додатног удаљавања Републике Српске и њеног народа од БиХ.

"Српски народ је своју политичку вољу исказао 1991. године, а круна те воље је 9. јануар 1992. када је створена Република Српска, која је и унесена у Дејтонски споразум чиме је дефинисан њен уставни оквир.

Зато је данас главна одговорност свих политичких представника да покажу да Република Српска значи слободу, сигурност, развој и достојанствен живот сваког њеног становника, јер суверенитет политичке воље једног народа не доказује се само ријечима и историјским датумима већ способношћу да се сачувају институције, достојанство и сигурна будућност садашњих, али и генерација које долазе", закључио је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.