Како је Западна Славонија остала без Срба: Хиљаде протјеране за два дана

БЕОГРАД, - Срби Западне Славоније били су жртве бруталног прогона првих дана маја 1995. када су хрватске војно полицијске снаге напале тај дио Републике Српске Крајине, протјеравши најмање 15.000 лица, а 283 особе српске националности су убијене.

Кључни догађај

• Војно-полицијска операција Операција Бљесак изведена је 1–2. маја 1995. године у Западној Славонији.
• Подручје је било заштићена зона УН (сектор „Запад“) под мандатом УНПРОФОР / УНКРО.

Жртве и прогон

• Убијено 283 Срба (према неким подацима 263, укључујући 12 дјеце).
• Протјерано најмање 15.000 Срба (процјене до 18.000).
• Током рата 1991. из Славоније протјерано око 70.000 Срба.

Војни односи

• Хрватске снаге: око 7.200 војника и полицајаца.
• Српска страна (18. корпус Српска војска Крајине): око 4.000 углавном резервиста.
• Циљ: разбијање српских снага и пресјецање територије, излазак на Саву код Јасеновац.

Напади на цивиле

Колоне избјеглица гађане:

• артиљеријом
• снајперима
• хеликоптерима (ракетама)
• Авиони МиГ-21 гађали су и подручје Градишкe и села у Републици Српској.

Хапшења и логори

• Ухапшено око 1.450 Срба.
• Затварани у логоре у више градова (Вараждин, Бјеловар, Вировитица, Нова Градишка, Славонска Пожега).
• Многима суђено на основу спорних оптужница.
•  

Шири контекст

• Прогон Срба у Славонији трајао од 1991. године:
• губитак послова и станарских права
• пљачка и уништавање имовине
• разарање културне и вјерске баштине
• Операција се описује као дио систематског етничког чишћења.

Судски епилог

• Хашки трибунал 2012. године ослободио генерале
• Анту Готовину
• Младена Маркача

Посљедице

• Већина избјеглих Срба остала у Република Српска.
• Вратило се тек око 1.500 углавном старијих лица.
• Посљедњих чин систематског етничког чишћења

Тадашња војно полицијска акција хрватских формација "Бљесак" била је посљедњих чин систематског етничког чишћења Срба из Западне Славоније, које је све вријеме трајало од почетка разбијања Југославије почетком деведесетих.

Прогон Срба паралелно се одвијао широм Славоније, људи су малтретирани, масовно остајали без посла и станарских права, имовина пљачкана, уништавана, српско културно и духовно наслеђе демолирано и систематски разарано.

Прогон у децембру 1991.

Током децембра 1991. у готово 200 села Славоније догодио се прогон Срба. Са простора Пакраца, Дарувара, Липика, Грубишног поља, Пожешке котлине, обронака Папука, протјерано је тада око 70.000 Срба.

У тој области оформљени су тада и логори у којима су хрватске власти држале заточене Србе, као "Пакрачка пољана" и "Марино село" у које нису довођени само Срби из Славоније, него и из других крајева попут Загреба.

Нападнута заштићена зона УН

Дио Западне Славоније који је нападут првог дана маја 1995. био је, као саставни дио Републике Српске Крајине, заштићена зона УН, под именом сектор "Запад" претходно УНПРОФОР, тада УНКРО.

Упркос постојећим споразумима, односно обавезама УН, четири професионалне бригаде ХВ и више специјалних формација напале су у раним јутарњим часовима 1. маја 1995. јужни и централни дио западнославонског дијела Републике Српске Крајине, и то паралелно од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, пут Окучана и Старе Градишке.

Притом, трупе ОУН које су имале обавезу заштите становништва, пошто се догодио напад хрватских војно полицијских формација, склониле су се у своје базе.

Агресија хрватских снага била је прије свега усмјерена на пресјецање и разбијање снага Српске Војске Крајине, 18. корпуса који је покривао тај део Западне Славоније.

Услиједио је потом продор на Саву код Јасеновца, како би била онемогућена евентуална помоћ са јужних обала реке, из Републике Српске.

Несумњиво је да је намјера хрватских властодржаца било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније, као саставни дио планског и систематског уклањања српског живља, нескривеног етничког чишћења, са цјелокупног простора Хрватске па и БиХ.

Војне операције

По званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције.

Са друге стране, њима насупрот, у саставу 18. корпуса Српске војске Крајине, налазило приближно 4.000 лица, резервиста с минималним бројем професионалаца. 

Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а дијелом и током наредна два дана.

На хрватској страни погинула су 42 војника или полицајца, а рањене су 162 особе.

Паралелно, убијена су 283 лица српске националности а протјерано најмање 15.000 Срба, према појединим наводима до 18.000.

Гађане колоне избјеглица

Током збега српских цивила на простор јужно од Саве у Републику Српску, колоне избеглих хрватске формације су гађале артиљеријом, из ваздуха, маљуткама монтираним на хеликоптерима као и стрељачком ватром, снајперима. 

Хрватско ратно ваздухопловство, авиони типа МИГ 21 у два наврата су током та два дана гађали и  Градишку, као и српска села на супротној страни Саве, гдје је погинуло више особа, међу њима и двоје деце.

Пошто су српске формације разбијене а српско становништво протјерано, избегло, остаци страдалих су покупљени, а простор опран шмрковима, при чему ником од представника међународних организација приступ није допуштан. Тек пошто су сви трагови уклоњени доведен је представник ОУН Јасуши Акаши.

Хапшења и логори

Приближно 1.450 особа српске националности је ухапшено, да би потом били одведени у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Бројнима је суђено, неријетко на основу исконструисаних, лажних оптужница.

Већина Срба изгнаних из Западне Славоније остала је на простору Републике Српске, у БиХ. Свега око 1.500 особа српске националности, углавном стараца, вратило се у своје домове у Славонији. 

Генерале Готовину и Маркача, заповједнике хрватских формација, такозвани Трибунал за бившу Југославију са средиштем у Хагу, новембра 2012. ослободио је ма какве одговорности за учињено током и након операција "Бљесак" и "Олуја" маја односно августа 1995. године.

Обиљежавање

У Градишци ће данас бити обиљежена 31 година од погрома над 15.000 Срба из западне Славоније у хрватској акцији "Бљесак", када је убијено најмање 263 Срба, међу којима 12 дјеце.

Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Синиша Каран, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић.

Програм почиње у 8.30 часова литургијом у Храму Покрова Пресвете Богородице страдалим Србима западне Славоније, док ће у 10.30 часова бити служен помен код Спомен-обиљежја страдалим Србима западне Славоније и положени вијенци и цвијеће, а потом је предвиђено обраћање званичника и духовни програм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.