Јесенка Решидовић, адвокат осуђене судије Азра Милетић: Суд вјеровао у једног свједока и цедуљицу

Сарајево - Иза поступка против судије Апелационог вијећа Суда БиХ Азре Милетић због наводног примања мита, који је отпочетка вођен незаконито, стоје скривени мотиви, јер је пресуда донесена на основу нејасног исказа једног свједока, који није понудио никакве доказе, тврди њен бранилац Јесенка Решидовић.

Милетићева је у четвртак првостепеном пресудом осуђена на двије и по године затвора. Њене колеге из Суда БиХ прогласиле су је кривом уз образложење да је путем посредника примила најмање 3.000 евра као дио обећане суме да би обезбиједила погодности Рами Бркићу и Сенаду Шабићу, против којих је вођен поступак за организовани криминал. Милетићевој је поред затворске казне изречена и забрана вршења правосудне функције током три године, а мора да врати 3.000 евра.

Решидовићева каже да не жели да у медијима износи који су мотиви за покретање овог процеса, али да све говори чињеница да је пресуда донесена само на основу исказа једног човјека, који је у почетку истраге био осумњичени, а потом добио имунитет.

- Тужилац је имао само исказ тог заштићеног свједока који је говорио о некаквом папирићу на коме је стајао износ од 3.000 евра, што је наводно написала Милетићева. Истицали смо да то није било ни фер ни правично - рекла је Решидовићева.

Наглашава да је тачно да се у неким ситуацијама пресуда може заснивати и на исказу само једног свједока, али да за то мора бити испуњено много услова.

- Када се ради о свједоку са имунитетом морају постојати поткрепљујући докази за његов исказ. У овом случају то не постоји. Такође, исказ таквог свједока мора бити кристално чист. Ко је пратио ово суђење видио је да је све нејасно, говорио је час овако, час онако - рекла је Решидовићева.

Она истиче да би због овог случаја требало да се забрину сви становници БиХ, јер није само ријеч о Милетићевој него о заштити права грађана.

- Иако браним свог клијента, у овом случају је најважнија одбрана правних принципа. Веома је битно да се схвати да овдје није у питању неки судија или функционер, него заштита права грађана. Сад је очигледно да свако од нас може доћи у сличну ситуацију да га неко оптужи за нешто што није урадио и да онда врло лако, на основу свједочења једног преваранта, које није поткријепљено ниједним доказом, буде осуђен. Тиме се улази у потпуни пад правног система и правне државе и можемо доћи до средњег вијека и лова на вјештице - каже Решидовићева.

Као индикативну чињеницу наводи и да су приликом одређивања притвора Милетићевој 2015. године преувеличаване неке ствари, сазивани медији и у јавност изношено оно што тек треба да буде и што можда никад неће бити доказано.

- Тиме је прекршена претпоставка невиности, а кроз медије је у јавности створена потпуно погрешна представа о случају. На примјер, Милетићева је у почетку терећена да је узела чак 100.000 марака мита, а на крају је осуђена за незаконито примање 3.000 евра - истакла је Решидовићева.

И одбрана и тужилаштво су послије изрицања пресуде најавили жалбу, а Милетићева и подношење кривичних пријава. Решидовићева није жељела да говори о пријавама, али је навела да постоји и могућност обраћања Уставном суду БиХ, а затим и Европском суду за људска права.

Угледни сарајевски адвокати Васвија Видовић и Владо Адамовић су одмах након хапшења Милетићеве 2015. године тврдили да је она почела озбиљно да смета у неким важним предметима. Истакли су да је једна од ријетких судија која је за ратне злочине судила по Кривичном закону СФРЈ, изузетан човјек и судија и да ниједан њен предмет није пао у Европском суду за људска права.

У Суду БиХ у петак нисмо успјели да добијемо коментар у вези са овим случајем. Занимљиво је да је у образложењу пресуде наведено да је утврђено да су наредбе за спровођење посебних истражних радњи, односно прислушкивање Милетићеве, биле незаконите, али да је на основу исказа свједока и осталих доказа утврђена њена одговорност.

Шабић и Бркић

У оптужници је наведено да су Сенад Шабић и Рамо Бркић обећали Азри Милетић новчану накнаду како би утицала на исход другостепеног поступка у склопу процеса у којем им је било суђено за организовани криминал, односно да им казна буде смањена или да буду ослобођени. Бркић је осуђен на 11 година затвора, али је побјегао из БиХ. Шабић је нестао уочи почетка суђења током којег је осуђен на десет година затвора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.