Драган Вранкић, главни ревизор Канцеларије за ревизију институција БиХ, за Глас Српске: Ревизије узалудне без кажњавања пропуста

Свака институција треба да ради свој посао, а не да тражи да неко други тај посао обавља умјесто њих. Ревизија није сама себи циљ.

Ми смо свој дио обавили, указали смо на недостатке и пропусте, а покретање одговорности је задатак институција система, каже главни ревизор Канцеларије за ревизију институција БиХ Драган Вранкић.

* ГЛАС: Канцеларија на чијем сте челу објавила је ревизорске извјештаје за институције БиХ за 2016. годину. Да ли је ситуација боља или лошија у односу на стање годину раније?

ВРАНКИЋ: Свака препорука коју институције спроведу за нас је корак напријед у јачању финансијске дисциплине и одговорном трошењу јавног новца, али мјеста за побољшања увијек има. Ревизија је ту како би сваки пут љествицу подигла за степен више, а пред институције је поставила захтјев да константно унапређују пословање. Тако је и број препорука које дајемо клијентима у непосредној вези с тим. Ове године дали смо 544 препоруке, а истовремено су клијенти реализовали или реализују око 60 одсто препорука које смо дали прошле године. Не можемо рећи да нема напретка, али дефинитивно има простора да ситуација буде много боља, а новац свих пореских обвезника трошен на рационалан и транспарентан начин.

* ГЛАС: Који су највећи проблеми са којима се у раду сусрећу ревизори на терену? Који су најчешћи недостаци које уочавају?

ВРАНКИЋ: Од ове године, у складу са новим стандардима, дајемо два одвојена мишљења - прво се односи на тачност, односно фер приказ и истинитост финансијских извјештаја, а друго на усклађеност активности, финансијских трансакција и информација са законима и другим прописима којима су оне регулисане. Промјене у методологији одразиле су се и на број и формулацију изречених мишљења. Од ревидиране 74 институције, десет је добило мишљење с резервом - при чему је осам институција за усклађеност са законима, а двије у односу на финансијске извјештаје. Највећи недостаци, проблеми и неправилности које ревизори уочавају, а који су најчешће били и разлог за исказивање мишљења с резервом, односе се на недостатке у јавним набавкама и непоштивање основних начела Закона о јавним набавкама у смислу обезбјеђења правичне и активне конкуренције и с циљем најучинковитијег коришћења јавних средстава. Видљиви су и проблеми у реализацији капиталних улагања, јер постоји дугогодишња нереализација одобрених капиталних улагања и спорост и неефикасност њихове реализације, што за посљедицу има издвајање значајних буџетских средстава за закуп и друге трошкове. Ту су и проблеми који се тичу транспарентности и рационалног трошења јавних средстава при чему се посебно истичу трошкови гдје је танка нит између приватне и јавне употребе - коришћење службених аутомобила, трошкови репрезентације и телефона, путни трошкови и други.

* ГЛАС: Да ли и у којој мјери на нивоу институција БиХ постоји одговорност за учињене пропусте и потезе који су повучени мимо правила?

ВРАНКИЋ: Ревизија није сама себи циљ и институције система морају дјеловати у координацији. Ми смо свој дио обавили, објелоданили смо на који начин институције троше новац пореских обвезника и указали на недостатке, пропусте и слабости. Покретање одговорности је задатак институција система, а ова одговорност има више облика - од јавне, преко интерне дисциплинске до покретања кривичне одговорности. То се првенствено односи на извршну власт која на располагању има различите механизме покретања одговорности. Кроз спровођење препорука системске природе, које захтијева ангажман различитих актера, институције би показале да су спремне преузети одговорност за сопствени рад.

* ГЛАС: Канцеларија је недавно објавила јавне регистре препорука. Који је циљ и да ли сте и колико задовољни реализацијом датих препорука из ранијих година?

ВРАНКИЋ: Регистри препорука дају увид, како ревизији, тако и јавности и свим заинтересованима у то које су препоруке реализоване, а које нису. Тренутно радимо на попуњавању регистра подацима. У већој мјери реализују се препоруке које се односе на институције појединачно, а мање оне које су системске природе. Управо би реализација ових препорука могла да допринесе јачању одговорности, јачању финансијске дисциплине и транспарентнијем трошењу новца.

Проблеми са смјештајем

* ГЛАС: Да ли сте са Службом за заједничке послове институција БиХ пронашли ново рјешење, односно нове просторије за смјештај институције на чијем сте челу? Како коментаришете њихов претходни потез да вам, без консултација, одреде просторије?

ВРАНКИЋ: Ми смо у једном од извјештаја о ревизији учинка указали на проблематику закупа простора од стране институција БиХ и новца који се из буџета издваја у ту сврху. Због тога, а због чињенице да и сами закупљујемо просторије за наш рад, тражили смо да буде ријешено питање нашег трајног смјештаја. Оно што је Служба за заједничке послове донијела као приједлог, без претходних консултација с нама, није било одговарајуће, јер није уважавало специфичне потребе наше канцеларије да буде физички одвојена од институција које ревидира, да има једноставан, свакодневни и искључив приступ својим архивама којима не би могли приступити други и слично. Због тога смо и реаговали према Служби за заједничке послове институција, Савјету министара и Парламенту БиХ и надамо се да ћемо у скоријој будућности имати трајни смјештај примјерен нашим потребама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.