Цвијановић: БиХ далеко од чланства у ЕУ

Јахорина - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић данас је на Јахорини оцијенила да је БиХ у овом тренутку далеко од чланства у ЕУ, али да је и даље опште политичко опредјељење интеграција земље у Унију.

Говорећи на панелу "ЕУ – пут у /не/извјесност" у оквиру "Јахорина економског форума 2017", Цвијановићева је рекла да су, осим БиХ, заједно на путу ка ЕУ и остале земље западног Балкана.

Она је оцијенила да прича о проширењу ЕУ није иста данас као када су се ка чланству у Унији кретале земље Средње Европе и балтичке земље.

"Према мом мишљењу, ЕУ сада има пристојну фасаду, али има неколико пукотина у темељима. Не мислим да ће нестати, прије да ће бити модификована и да ће добити слојевиту организацију, у чему видим шансу за земље западног Балкана", истакла је Цвијановићева.

Предсједник Владе Српске оцијенила је да пренормираност ЕУ, односно постављање правила изнад држава, није будућност овог савеза.

"Подржавам да се врати дио надлежности државама чланицама. Наравно да смо сви јачи кад смо дио групације, али постоје и дефицити ЕУ који не могу да преживе неко ново вријеме и нова правила", закључила је Цвијановићева.

Она је изразила сумњу да је рецептура коју је поставила ЕУ за кретање земаља региона ка њеном чланству права и као примјер навела најновију ситуацију у Македонији.

"Ради се о земљи која је дуже од 11 година у статусу кандидата за ЕУ и још није успјела да добије датум за преговоре, а камоли да их почне. Сад тамо имамо апсолутну нестабилност, готово хаотичну ситуацију, која може да утиче на стабилност и осталих земаља са овог простора", истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, на примјеру Македоније видљиво је да је ЕУ требало да осмисли другачији приступ, а не да одмах поставља блокаде.

Цвијановићева је указала и на потпуно другачији приступ који је ЕУ имала према Македонији и БиХ.

"У Македонији је ЕУ тражила децентрализацију полиције и јавне управе, а у БиХ се тражи њихова централизација", рекла је Цвијановићева, констатујући да се ради о неконзистентности и доказу вишеструких стадарда ЕУ у региону западног Балкана.

Истичући да је ЕУ, када је ријеч о БиХ, направила безброј грешака, предсједник Владе Српске као једину добру ствар навела је Реформску агенду и механизам координације.

"Још 2016. године смо то тражили, а у међувремену смо изгубили вријеме за реформе", рекла је Цвијановићева, оцијенивши да је дио проблема у технократама из ЕУ који се упуштају у политичке процесе у БиХ.

Када је у питању Република Српска, она је истакла неке њене предности за пословање у односу на поједине земље ЕУ.

"Процедуре за отпочињање бизниса у Српској трају три дана, у Федерацији БиХ 53, а у Италији три мјесеца", прецизирала је Цвијановићева.

Она је додала да је електрична енергија у Српској 113 одсто јефтинија него у Хрватској, а да је само у Србији јефтинија, и то када је ријеч о електричној енергији за домаћинства.

Цвијановићева је закључила да, упркос томе што ЕУ више није једнако привлачна као раније, не постоји друга замјенска формула за чланство у Унији.

"Вјерујем у Европу и ЕУ, али нисам сугурна да ће се брзо излијечити од болести", рекла је Цвијановићева, изразивши увјерење да ће ЕУ морати да буде реструктурисана тако да дозволи слободу својим чланицама.

Када је ријеч о изласку Велике Британије из ЕУ, Цвијановићева је истакла да повратка нема и да је трасиран правни пут за њен излазак из чланства Уније.

"Изласком Британије губи се политичка димензија ЕУ", закључила је Цвијановићева.

Представник Европске банке за обнову и развој /ЕБРД/ Ијан Браун рекао је да Реформска агенда представља оптимизам и да су остварени значајни кораци у њеној реализацији.

Према његовим ријечима, идеја ЕБРД-а је да у БиХ изгради тржишну привреду.

"Радимо на изради петогодишње стратегије БиХ, а фокус је на јачању привредног сектора, инфраструктури и жзеленој енергијиж - обновљивим изворима енергије и повећању енергетске ефикасности. Спремни смо да инвестирамо у те три области", истакао је Браун.

Један од учесника панела био је и новоименовани амбасадор Италије у БиХ Николо Минаси, који је рекао да ће министарски самит земаља Балкана и земаља укључених у Берлински процес, који треба да буде одржан у јуну у Трсту, бити прилика за дискусију о заједничкој будућности и корак ка потврђивању повезаности.

"Вјерујемо да ће тамо бити одобрени значајни пројекти за земље региона и БиХ", додао је Минаси.

Дводневни "Јахорина економском форум 2017" окупио је више од 400 учесника и око 80 панелиста. /крај/сс/бм/об/фото

Економски јачати српску и сачувати радна мјеста

Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић честитала је 1. мај, Међународни празник рада, Савезу синдиката Српске, гранским синдикатима, радницима и грађанима, истичући да је Влада чврсто опредијељена да економски јача Републику Српску и сачува постојећа радна мјеста.
Цвијановићева је навела да Међународни празник рада, као симбол борбе за радничка права и израз радничке солидарности, снажно подсјећа на потребу да свакодневно улажемо максималне напоре у унапређење животног стандарда радника и изградње друштва једнаких шанси и социјалне правде.

"Влада Републике Српске чврсто је опредијељена да економски јача Републику Српску, сачува постојећа радна мјеста, подстакне нова запошљавања и креира законска рјешења која ће унаприједити привредни амбијент и допринијети развоју Републике Српске", навела је Цвијановићева у честитки.

Влада Републике Српске, додала је она, наставиће да јача дијалог са социјалним партнерима, јер то је једини исправни пут рјешавања питања од значаја, саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу.

Цвијановићева је честитки, коју је упутила у своје и у име Владе синдикатима, радницима и грађанима, пожелила да празник проведу у здрављу, миру и солидарности.

"Надамо се да ћемо и убудуће успјешно преговарати и договарати се на свим нивоима у друштву да бисмо дошли до најбољих рјешења и остварили заједнички циљ, а то је економски јака и стабилна Република Српска", наводи се у честитки.

Деблокада рачуна погодује изласку из кризе

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас на Јахорини да се питање зворничке фабрике "Алумина" не може ријешити за 60 дана, али сматра да деблокада рачуна овог предузећа треба да погодује цијелом процесу његовог изласка из кризе.
"Ми смо заинтересовани као влада да 'Алумина' функционише, то је наше основно опредјељење", рекла је Цвијановићева новинарима подсјетивши да ово предузеће запошљава 1.300 радника и да је "Влада тамо већ интервенисала 2013. године".

Она је додала да је матична фабрика "Бирач" уведена у стечај и да су већ почели одређени процеси.

"Показало се да фабрика може да функциониише, закључени су дугорочни уговори, а ако је једна фабрика у стечају била способна да закључи дугорочни уговор, то показује да она има капацитет. У међувремену је успјела да запосли 300 нових радника, освоји нове производе и нова тржишта", истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, Влада Српске има очекивања од овог предузећа и жели да се та прича што прије заврши, односно да што прије изађе из стечаја и да се ријеше постојеће недоумице.

"Нама су интерес под број један радници, а под број два укупна привредна слика за коју је 'Алумина' важна", нагласила је Цвијановићева.

На питање новинара да прокоментарише дешавања у Робним резервама, с обзиром да им је јутрос искључена струја због дуга, премијер Српске је рекла да је то још једна тема којом се Влада бави низ година.

"Мислим да су грешке направљене у прошлости кад се лутало како организационо да Робне резерве буду успостављене. То су болести које сада преживљавамо", оцијенила је Цвијановићева.

Она је истакла да ће Робне резерве постјати у будућности, али да ће бити у једном другачијем облику.

"Биће везане за саму Владу, али и за функцију коју треба да остварују у друштву", рекла је Цвијановићева.

Она је закључила да су проблеми у Робним резервама Републике Српске посљедица акумулираних ствари из прошлости.

"Морамо се мало храбрије ухватити у коштац са овим и Влада је тога свјесна", рекла је Цвијановићева.

Предсједник Владе Републике Српске учествовала је данас на "Јахорина економском форуму 2017" на панелу "ЕУ - пут у /не/извјесност".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.