Штедише Љубљанске банке ближе отетим девизама
Бањалука - Влада Словеније обезбиједиће у буџетима за 2016. и 2017. годину новац за исплату девизним штедишама који су имали штедњу у подружницама бивше Љубљанске банке у Загребу и Сарајеву.
То значи да би прве исплате новца штедишама, међу којима су хиљаде њих из БиХ, могле да крену идуће године.
Словеначка Влада усвојила је у четвртак приједлог закона за спровођење пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру којом је тој земљи наложено да исплати дугове Љубљанске банке пријератним девизним штедишама у БиХ и Хрватској. Овај закон до 16. јула мора усвојити и Народна скупштина Словеније.
Словенија треба да обештети око 300.000 штедиша, а подносиоци чији се захтјеви могу лако верификовати могу очекивати исплату већ у 2016. години. Неизмирени депозити угашених филијала Љубљанске банке у Сарајеву и Загребу на крају 1991. године износили су око 257 милиона евра. Према процјенама Владе Словеније, заједно са каматама мораће да исплате 385 милиона евра, а претварање валута у евро биће обављено према курсу који је важио 1. јануара 1999. године.
Фонд за сукцесију Словеније одлучиваће о захтјевима за исплату штедње, које ће власници депозита и њихови насљедници моћи да поднесу од 1. децембра ове до краја 2017. године.
- Фонд ће у року од три мјесеца донијети рјешење о сваком захтјеву и штедиши послати информативни обрачун. Ако на тај обрачун не поднесе жалбу новац ћемо дозначити на његов рачун, а ако се буде жалио водиће се управни спор - рекла је директор Фонда за сукцесију Ана Полак-Петрич.
Највећи проблеми могли би настати због приједлога да депозити од 1993. до 2015. године буду исплаћени уз каматну стопу од 1,79 одсто без обзира на камату коју су штедише уговориле са Љубљанском банком.
Предсједник Управног одбора Удружења грађана за поврат старе девизне штедње у БиХ и дијаспори Светозар Нишић каже да нису задовољни тим приједлогом.
- Ми смо били спремни на компромис, али су нас игнорисали. Направили су приједлог којим никако нисмо задовољни. Нисмо задовољни ни каматама ни роковима исплате. Тражимо да камата буде шест одсто уколико ће исплата бити обављена у наредне двије године. Ако би исплатили штедњу у року од неколико мјесеци пристали бисмо да камата буде пет одсто - казао је Нишић.
Предсједник Управног одбора Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ Амила Омерсофтић истакла је, међутим, да је задовољна приједлогом Словеније.
- Приједлог Словеније је бољи него што смо имали у БиХ која је штедишама дала камату од 0,5 одсто, али забрињава ме што није прецизирано када ће почети исплата - рекла је Омерсофтићева.
Адвокат Франц Буцик, који заступа штедише из БиХ и Хрватске, каже да би питање камата могло да буде спорно, јер људи који нису могли да располажу својим новцем треба да добију затезне камате.
Европски суд за људска права у Стразбуру донио је у јулу прошле године пресуду по којој Словенија мора преузети обавезе према штедишама Љубљанске банке у Хрватској и БиХ те их исплатити на једнак начин како је исплатила штедише у Словенији. Том пресудом Словенија је обавезана и да у року од годину усвоји план за исплату штедиша.
База података
База података Љубљанске банке Загреб је сређена, па се ту не очекују проблеми, док је другачија ситуација са подацима о штедишама у БиХ. Влада Словеније води разговоре са властима у БиХ да им предају билансе Љубљанске банке Сарајево, која је у вријеме рата била национализована. Док се то не догоди захтјеви штедиша из БиХ неће моћи да буду разматрани.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
